Црњански, Милош - Сеобе 2
путовао је рђаво, кроз неку дугу кишу, и морао је да застаје, приближујући се Бечу, по празним крчмама, што је нешто најтужније на свету. У Леобену имао је опет један сан који је, после, будан, тако рећи, често сањао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хајде, драго ми је!” А није ми бивало баш нимало драго. Бивало ми је, напротив, тужно, дозлабога тужно. А најтужније од свега била ми је та њихова срећа сред те туге.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затворени у куће дечаци су с тугом гледали бивша игралишта, али најтужније је гледао један мали тршавко. Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће,