Костић, Лаза - ПЕСМЕ
муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу ови стоји кам, најцрњи враг је Србин себи сам!” У Сомбору, јануара 1902.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најогорченије протестирамо против нечувеног насиља које нас враћа у најцрњи средњи вијек... Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Крило галеба још на мирис таласа заудара И руке Богородичине увек чувају целов месеца. Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, сад ћу и ја запамтити да је Црно, јер ми је данас прописно зацрнило. И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци.