Употреба речи најјачу у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Провинција! А чудно како и највећи љубавни занос, и најјачу загријаност може да смјеста расхлади нека ситница: мала неукусност, мали лични мирис од недовољне соањираности,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

него и сама модерна лингвистика - баш у том погледу заузимају нарочито место будући да код њих налазимо ваљда најјачу узајамну зависност међу чисто језичким (од фонолошке до синтаксичке равни) и композиционо-текстовним структурама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Иди у песнике.“ Младић је дословце разумео шта му говори поглед управников. Он му одговори истим начином, и добаци најјачу погрду коју је могао да срочи: „Математичару!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности