Употреба речи најљућег у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Не, живога ми бога! Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!... Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... — Тако је!

Очи су му севале. — Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију.

Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: — Велиш ли, побро? — упита га.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Човек није ни травка па да може и од најљућег косача последње коленце да скрије и опет под сунцем да издужи врат. Мртваци су отровали земљу, па је сада јаловаци

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ујед његовог генија: из тела Изазваће лучење најљућег отрова; Али једна једина реч, беспримерно сазрела, Отпашће - ко смолом - с усних углова.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности