Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
живи пламен, Опет оста као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало, Постајало па г' одма нестало, Бог га даде — де сте
по гори је тавно, Али буре нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
собу да им укућани не би сметали и смијали се, и отуд се убрзо зачује потуљено жуборење: — Оче наш, иже јеси на небеси ... Стриц Ниџо попријеко гледа у распукла врата, као да тамо зује стршљенови. — Хм, изучиће за владику.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Све што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема; духовни је живот на небеси, материје - у царству гњилости. Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје на небеси звезде, Дух не пада нигда у прошлости безде!...