Костић, Лаза - ПЕСМЕ
мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш. О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно вије, Танка к’о вињага око стабла.