Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете. Да, али овај пут небесници не би доста што чистом, бијелом плаштаницом покрише трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да
Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су прозори небесни отворени остали. „Не мари!