Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И држимо ово за небесно изреченије и закон: да је онај најславнији народ на свету који је најпоштенији и најдобродјетељнији.
својих трудољубивих, добродјетељних и пло|дородних младих година, право блаженство живота человеческога и царство небесно овде на земљи!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи.
Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је румен, па жут, па мрк, па црн на врху, а у долини, доле, плав, као неко небесно плаветнило, које је пало на земљу. Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику.
са саона, сишао, па да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у снег, у даљину, у радост неку, у небесно плаветнило на видику.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру. Ох, боже, како би то било лепо: брачни пар би имао утисак да се налази на небу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Шта је то земљеописаније? ДОКТОР: Земљеописаније јест наука, која учи оно небесно тјело познати, без ког би овај свет бити, и ми суштествовати престали.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у царство небесно! Шта ћемо даље! Бог нам дао здравље! Здрав си, домаћине. У твоје здравље, све ћемо јунак и бардак!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Штета | да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време у које наука близу нас сија како небесно сунце.
Но, с друге стране, они који познају небесно и божествено благородство словесне и разумне душе, који умеду распознати несравњено одличије бесмертнога и вечнога
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше. У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати.
и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Зашто је умро?“, запиташе они. „Јер га је“, растумачи им њихов ујак, „драги бог позвао у небесно царство“. Деца се задовољише овим одговором, а мајка причаше даље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака. Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрај ном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају
Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе. Агарјанска ђорда, ни три дни хода, за леђима нам ту, до костију засеца у тело.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Па ипак, давно се знамо. Од прве младости твоје Ја живљах у души твојој, И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен је сада, Идеал, што бићем твојим без твога пристанка влада.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се облаци празни за кишом!
Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео!
здржан красни појас по времену с круга света скупљени, од једне капи наспорена голема река, од ватрене искре небесно постало сунце!
Потом јоште за мало поживи и престави се онде у Крушедолу. Блажена она душа оде к госпеду Богу у небесно царство месеца јануарија осминајстога дна.
Пише апостол и каже: »Многом бригом и с великом тугом живити се ваља, ко мисли доћи у небесно царство!« А то: гости ме — частићу те, псуј ме — избићу те, отми ми — прећу те, бота за боту, погача за погачу!
Грозно прети та квим Христова беседа којино бране к себи сироти, сиромаши доходити. Зашто сиромашко је царство небесно а не бољарско.