Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У срцу гајим љубав гостопримства. В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко? Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко.
о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке! Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, тек књишки приступ намеће решење проблема немог.
празно класје сујетиних влати, а није рефлекс слике која слика, кроз речник зала, премилост босиљка уз нечуј-бронзу неблаго што прати. ВИ Поподне светли мудро, старославно, а језик ћути опуштених крила могућност своју губи интегрално.