Јакшић, Ђура - ПРОЗА
О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под небом јуначнијег народа од српскога... али ни несрећнијег!... Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
дође однекуда зец пустињак, пак им почне предиковати, описујући им зечји живот као нај|беднији и најори на свету под небом, говорећи: „Што смо ми јадни зецови?
да је кадар људе и потајне њихових срца свитке и заплетке распознавати, он мора бити најпреваренији човек под небом. Један просвештен владјетељ милионе људи просвештава, прославља и на пут добродјетељи и благополучија поставља.
Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме! — оженим с његовом удовицом, злом женом и проклетом, да јој под небом у злу нејма пара! Седморо деце с њом сам изродио, и све залуду.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети
У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију. Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру.
Пророци престоле скућили, али ни ноћу не спавају: од оног што су нас бичем учили бичем нас одучавају! А небом опет лете свеци, кровови, руке, олтари, шестокрилни анђели и трокрилни ормари!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А то се све под ведрим небом пред свом скупштином ради и дели, и тако се растану, па потом сваки кнез сазове од своје кнежине од свакога села по
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!... Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав! Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато!
Само се чуо попак... Али изневери лепо време. Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар... Небом се почеше ваљати сиви облаци...
— Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава... Поћута неколико тренутака, па рече: — А што ће овде оволике поњаве и губери?...
14. НАЈЕЗДА Сутрадан освану киша. Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне. Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... — Какве смо среће, још ће и оснежити!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном? Све ће под небом даље сјати, А сен и човек, два близанца, На раскршћу ће неком стати Да оба збаце терет ланца...
НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу,
једних зали, Уродиће другим причешћем и хлебом; И траг ових истих што су данас пали, Видеће се сутра како светле небом.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
наш венецијански прозор гледала у пространа поља што се губе у бескрајној даљини и тамо, на хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је: као да си та бескрајна даљина ти, да је твоја душа неодељиви део оне даљине.
Африка
После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време
“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте;
ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.
Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за наше црнце.
то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да осећам скоро звезде по свом лицу.
Кровови од траве букте пред запаљеним небом. Колибе су тако повезане између себе, полукружним заштитама од зверова, и уличице су тако вијугаве, да се налазим у
Велики снажни младићи, детињских ликова и витких џиновских тела, сасвим наги, кују под отвореним небом. Они кују клечећи, замахујући рукама, и целим телом, једним тешким гвожђем без дршке.
простори покривени су величанственим високим наслагама рујнога базалта, скоро планинама које као рубини блистају под небом. Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује под широким небом и на обали Сенегала изговорити његово право име: Гундјуру!
Изненада са стране видим један пролаз који води на пијацу трговаца европске робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус.
Црњански, Милош - Сеобе 2
посте), већ возила добро у престоницу царства, сваки се путник радовао да не ноћи у трактиру, или у колима, под ведрим небом. Било је сигурније, и удобније, код неког пријатеља.
Био је жељан просто да, што дуже, остане у ноћи, пуној звезда, да се вози кроз празнину поља и шума и баруштина, са небом на видику, које је далеко. Да мора да се враћа путем, којим је, недавно, био дошао, чинило му се тако лудо.
Тако, да се Гроздин загледао, шта јој би. Павле је, међутим, ћутао и рече Гроздину да ће, то вече, под ведрим небом спавати.
Лежао је на леђима, као да су маневри, параде, са звезданим небом у висини. Песма момака орила се и у Руми. Она се орила све до поноћи.
су их жене – сенаторске ћерке – натерале, да по собама спавају, Исаковичи су, кад год су могли, спавали под ведрим небом, испод настрешја, на кревецу, на пању. Ђурђе је имао обичај да каже, да кад не спава на жени, сања да се дави у перју.
Петар ништа није приметио. Вишњевски је, дакле, увече, под звезданим небом, опет викао да су звезде лепе, да опојно миришу резедои, да је човек звер, кога само женске очи могу да укроте, и
Коло се тресло, на сваком преноћишту. Неки су спавали по крчмама уз пут, а већина под ведрим небом. Идући дан су настављали да корачају, крај кола, снуждено, неиспавано, а одлазили, са корицом хлеба у руци, у даљину.
По кућерима, по земуницама, по шталама, а било их је и под ведрим небом. Испод оних трептавих, раскошних, цркава, на брегу, то предграђе било је насељено Литванцима, Јеврејима, Јерменима, и
Нису Исаковичи, који су спавали на постељи, голи, а у сену, кад год су под ведрим небом били, желели, да виде, кучиће у спаваћим собама рококоа, на свили, на женској постељи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини.
велике куће пред црквом, кровове и зидове, доњи део града, па чак и шуме и брда у даљини, пред трепћућим, дубоким небом. Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша.
Са друге стране разливала се вода у море блата, које се простирало бескрајно, са тамноплавим небом на себи, до дна света.
свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства, дан влажан, хладан, са сивим небом.
У раскалашности на коју беше навикла, она осети како луди и како би радо остала и дуже, под тим јако плавим источним небом, које јој беше пре тако досадно, као и ти бедеми, блато и увек исте рибе на столу, увек исти разговори.
им предлагали коцкање, беху им исто тако чудновати, као и дворске даме, које су их питале како проводе ноћи под ведрим небом.
празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао, пријатан и лак, и небом што беше цело једне боје, благе и водњикаве.
Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом. Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати.
не би пустио другога, место себе, кад би му било могуће проходати сад том плавом, устрепталом реком, или, над шумама, небом.
Уосталом, Ананија је био тврдо уверен да ће она излазити из гроба и ходати по селу. Под мутним и кишовитим, облачним небом, што се пушило као од неког дима, у блатним и мокрим данима, у којима су трске и врбе, све дубље стајале у води, у
На дну видика пушиле су се љубичасте равни и узнемирени тршчаци, под отвореним, жутим, осветљеним небом. Река је протицала, тамна, испод забрежја, над којим је било облачно и мрачно, тако да му се чињаше као да је он већ у
Људи су умирали од срдобоље, по шталама и стајама, и под ведрим, леденим небом, на тврдој земљи, по којој се беше ухватила снежна кора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу, дете се увек, чак и по зими, купа напољу, под отвореним небом, у специјалном врбовом илу буковом коританцету.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
међу животињама и биљкама, чини се, увек под чистим небом, окружени недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега
Зар је читав тај напор дуг хиљаде година био узалудан, безвредан, овде, на овој мокрој шљаци, под овим истим европским небом и звездама, које су гледали мислиоци, чије је животе и дела вукла преко ове несрећне земље; зар се, заиста, све тако
Матавуљ, Симо - УСКОК
И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље,
Тада граја допре до вршка, па се поступно утишава, све на мање, на мање, докле плане занијеми. Тада, под звјезданијем небом, кроз мирисе планинске, уз прижељкивање славујâ, лете тајанствени уздаси и тјешње се шљубљују младе душе.
Милићевић, Вук - Беспуће
И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици. Успут га срете један његов колега,
Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад вијар страшно дуне, Небом тресну плаи громи, Кад из неба киша груне, Врело надме, мост поломи, Нигде стана, вода свуда, Куд ћеш онда, драги,
Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори, Боже силни.
све сама прашина, С њом се титра под небом ветрина. Све већ стене смрска и растури, Осим једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи
Ох олује, ао грмљавине, Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из
Та части нам Српчића старина, Част господска под небом милина: Већ дан један — већ и други ето — Пате јањци, пати винце клето — Већ и трећи — амо, побре мио, Но већ си
баш нестане Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под небом има репа. 19.
“ XИX Оде бура, стоји дуга, Красно ли се небом вије, Пола радост, пола туга, Он је гледа, сузе лије; Дуге неста, он сирома Доле главу сад опусти, Даје ближе, к
Ох, олује, ао, грмљавине! Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке, Па раздиру небо и облаке. Дркће земља, помиче се стена, Вијар чупа дрвље из
Ето части Српчића старина, Част господска под небом милина, Само штета, побратиме мио, Што ти диван туна неси био.
сече Влајко И тај Гојко и соколе Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде, Ко му рану самртну зададе.
Дим и пара кâ небом облаци, Јој, што чине србињски јунаци! Оде глава, — То учини Рајко, Оде друга, — одруби је Влајко; „Ала! Ала!“...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бог ради свој посао, а он свој, и мирна Босна. И опет је све како треба под старим добрим небом. Звијезде трепере, мјесец путује, а доље у млакој тами, на својој вољеној земљици, човјек спокојно ужива у доброј
* Згомилали се на станици људи с торбама, коферима и пакетима. Пуши се и ћути под облачним небом неминовна растанка. Предсједник стиже на десетак минута прије наиласка брзог воза.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински. Жена му, моја тетка, добра. Нема под небом жене мекшег срца. Заплачи само, па ето и ње где плаче и пружа ти, даје што има.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи!
КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери. Под палим небом, с црнилом у здели, сиромах један - чему да се бели?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут. А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут.
Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води. Баки се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком
Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин?
ГВОЗДЕНИ САВЕЗ Муња над Јапром облаке шиба, ватрене рибе блесак, камџија врела небом се сплела, сад ће се чути тресак. Шапуће ветар, грома се боји, врбама старим листове броји.
Јесени сваке ждралови, ето, путују на југ да траже лето.“ Од ждрала оста под небом тачка, залуд је очи траже. А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?
Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак.
У том и зора расцвета руже источним небом, освита знаци, небо се жари, искочи сунце, блиставе стреле кроз врбик баци.
Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка. Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде.
Зашто те мајка пустила строга по хладној ноћи, босонога, у плавој хаљи свиленој? Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли.
Преко ноћи прољеће нам дође, поред Уне уз врбике лази, бијеле трешње, блистави ђердани, његови су ведри путокази. Небом плови, огледа се Уном лаган облак, јагње свилоруно.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добро вече. Видим јасно његову велику прилику пред мање мрачним небом, али чак ни по гласу не могу да закључим ког је доба. — Долазимо из Белмонтехе, али нисмо све свршили.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила?
Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека. Шта ли ће Балкан да уздари ратове ил фреску?
Облачимо се, идемо, муња се кези небом као здрави зуби, ка Црном мору плута једно посечено дебло и једно мамутско стегно показује своје стидне длаке.
НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом. Мантије се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и ветри, црнило у маху, шта ће бити од мојих кости, трулеж?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Песма је замрла, приче занемеле. Гледају војници тужно у пусту даљину, где се земља са небом спојила, у огромне просторије, које непријатељ притискује.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 153. Трепни крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра
Црњански, Милош - Лирика Итаке
где нисам био... и где ниси била. Под небом, у леду руменом, где зора спи, дисаће јеле што дисасмо ми и стишаће звезде осмехом и снагом, што их је ветрова
Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно голи; и лећи ћете и ви у траву звездану, где ништа више не боли...
Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењи дан, весео дан. Под небом су кружиле крилатице, а по улицама су се лепршале новине, победоносно, над лишћем жутим, полетелим, па клонулим.
Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.
Огромни пропланци, и поља што се завршавају пред небом, причали су ми горку истину, да је оно што је за једне сан било за друге јава.
Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех. Шести је дан како сам овде, и мали хотел, на врху једног рта, још је весео.
Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море. Играли смо по води, са небом и стењем, и љуљали се са острвима. Осетих како је стење лако, и видех како се обала преврће.
И свуд око мене стоје руже тајанствено, спуштеном главом. Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, овде је свака реч очарана овде је свако срце очарано овде се најлепша песма пева сваког убогог дана.
Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, јер је гадно тамо речи црне јадати из срца раскидана. И видети да од цвета до цвета и видети да од жене до жене и
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Фирмамент сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— навали радознала гомила. — Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот. Неки сву ноћ нису спавали.
У благом децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Високо изнад зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше.
У тихом децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим селима, у Старом Влаху, Лево или десно од зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше.
Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику! Хајдемо, тамо где се вали са небом љубе, У Монтевидео, у јужну Америку!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу.
ИИ Родисмо се, драга, под суморним небом, Мрачног зимског јутра, кад ветри застуде; Не дочека нико нас сољу ни хлебом, Ко туђини пасмо међу браћу људе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Страдање је крста добродјетељ; прекаљена искушењем душа рâни т'јело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. Што је човјек, а мора бит човјек!
Све што бива и што може бити, мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан. Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико!
Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале! Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Живот кроз душу набујало струји. Ја имах вере, и верујем снóва; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме.
И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности
И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију
беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
лац-ма-нина!“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом. Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“. Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима
У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш! Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје
(Сенка) 423 — Шта не може вода однети? (Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку) 425 — Шта преко сламе иде а не шушка? (Сенка) 426 — Шта прође кроз трње а не огребе се?
ВАЛТАЗАР: Тај цар што се родио, владаће и над небом и над земљом; зато сви идемо да му се поклонимо. МЕЛХИОР: Сви идемо да му се поклонимо и дарове однесемо као цару и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Калуђер бојећи се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше. Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом.
јој каже: „Е моја мати, да ти видиш каква је то лепота, извуче се из оне кошуљице, па је онда девојка што је нигде под небом нема.“ Онда му рече мати: „За Бога сине, па да је опростимо.
преша овоме цареву сину да иде на војску, па бојећи се жени и ђеци дозове своју опаку матер и рече јој: „Заклињем те небом и земљом и свијем што је на свијету: чувај ми жену и оно што роди, доклен се ја вратим.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: После педесет година, госкапетане, то ти се више не разликује! То ти више никог под небом не занима! МАНОЈЛО: Како да докажемо? ТАНАСКО: Тамо где треба да се зна, зна се, и не мора да се доказује!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема. Гледам: израсла је, развила се и под небом мучно да је такве има. ЈОВЧА (тронут): То ми је, дедо, све.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А бедни и удручени христјани од калуђера! Но шта ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год имаш, а ти умири од глади, и мрзи и проклињи све људе на свету који
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ ПАДИНИ 31 РАСКРШЋЕ 32 ОПЕТ ПОД НЕБОМ 33 ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ 34 НА РАСТАНКУ 35 НОЋ ЈЕ ДУГА 36 СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ 37 БЕЗ ЉУБАВИ 38 У
НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ О, граде, где сам живео По сутеренима, на балконима, Смејао се, плакао, сивео Под твојим небом, плафонима. Ту смо се тужно љубили У сенкама, по клупама. Ту су ме весело убили И бацали по рупама.
РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду.
ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће. Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле.
ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће. Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће!
Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мислима брзо протичу дани кад је у његовој кући све прскало и тутњало од живота, рада и богаћења. Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом.
Али опет, завиде мој, и куче безубо и безрепо, ти ћеш гристи сисе што су годинама сваке ноћи светлеле над небом моје постеље, а ја им се молих да падну у очи и убију старост. Теби ће и отац и браћа бити слуге.
„Невин сам, људи!“ узвикивао је Ђорђе путем до Паланке, а ноћ је врила од крекета жаба. Крекет се расуо земљом и небом, чинило се да и звезде крекећу звонко и отегнуто, а пандури су му одговарали: „Ниси невин чим си Аћимов син.
Чује само два гласна дисања. ...Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару. Не може више да је носи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Враћала се тек кад би сутон изједначио поцрнеле гране дрвећа с небом, палила светиљку и остајала уз њу до зоре. — Шта ли то ради ноћу? — питали су се суседи. — Да не врача?
Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим галебовима, владала небом. Сада се читаво племе забрину.
Понекад му се чинило како га зову да отпутује с њима, али само што би запловили небом, већ би се расули као крунице презрелог маслачка, ишчезли прожети сунцем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јахао је, већ стар, под засењеним небом касног августа, и то му се небо, први пут, није одазивало. Небеса су била затворена а дрвета и сенке скамењени;
је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под небом које не зна за крај. То му је било друго пролажење. После, живот га је хтео на исти начин на који је и он хтео живот.
трговине у бујању, овде оцећа и Узун пролази између различитог света чији се говори мешају и плету под замрзнутим небом. Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце.
је аутомобилисти, удишу пролазници а тама опстаје, непромочива и на сунцу и на дажду, једнака под црним и под белим небом.
у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав задовољан под невидљивим, али моћним, али добрим небом, из којег је вејало, задовољван што, једва једном, не мора да се бави војевањем но може да се бави, како је то после
поред Доситејеве Велике школе и зграде Правитељствујушчег совјета хода, кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста, праћен псима.
Рига је радије остајао на палуби, сам са ветровима, небом и том непредвидљивом водом. (Стражаре није примећивао.) Слушао је, у себи, немир који ће ускоро, слутио је морати да
Испуњен немиром као унутарњом дрхтавом кошуљицом, гледао је, под великим небом, тај град. На падини према Дунаву, између развалина и минарета, у зеленилу тако живом као да признаје само трајност
А над том четврти коју су називали и Дорт-јол, под светлим небом, дизала се, између јабланова, громадна развалина. Искошена према пространствима над Дунавом, видела се као очерупани
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам... и тица је мала, Што се небом у зрак завитлала; Лако ј' тици, тица има крила, Аој крила, - кад би моја била!
Јабука ћути ка' нојца иста... Твоја је дика звездица мала, Што тихо, лако небом се њија; Нојца наиђе - злато се мрачи Ал' твоја звезда све љупче сија! М.
Кличе весело галеб над плавом пучином мора, И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа И песма од некуд грмну. Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В.
Ј. Дучић ЛXXXВИ Далеко, далеко да ми је да бежим У предео неки, и сâм не знам куда, И под јасним небом и зрацима свежим Да се тихо губим к'о ледена груда Под пролећним дахом...
А ја мрк и ледан. Мој се поглед диже горе, небу, више, И под небом гледам на дах плави један, И умирем тако, тихо, тихо, тише... М.
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну
М. Ракић ЦXВИИИ БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана!
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба...
Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО? О зашто смо се, зашто смо се срели На мртвој стази опора венења, Под мутним небом маћијског јесења! О, зашто смо се погледали, је ли?
К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца! „И ево Ти се тешком клетвом кунем; Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
С. МИЛУТИНОВИЋУ (На Цетињу 1. маја 1845) Да, свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани, задатак је см'јешни људска судба, људски живот сновидјење страшно!
Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки једнак небом у свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, како што је наш престол врховни, на престол је у
црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с' дигли небом завладати, вишњег творца престола лишити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али га нестрпљење и радозналост потераше даље и он крочи брзим кораком напоље и нађе се под ведрим небом. Ту застаде као прикован.
Земља округла плоча са Јерусалимом у средини, запљускивана са свих страна океаном, а прекривена, заједно са морем, небом које има облик звона. Иза тога звона, на једном континенту на истоку, налазило се царство блажених.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је мегаломан, болује од дéлире деѕ грандеурѕ, и он је бездушан као нико, најбездушнији створ под небом. Довољно вам је то: да један сам Немац може одједанпут уништити пет стотина људских живота, па да се, после тога, осим
громком радошћу самоће, усред моје природе која ме воли, и под мојим благим, мојим слатким, милим мојим насмејаним небом. Ја сам био наслоњен на дрво а цвеће ми колена миловало.
Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови. Крај мене, весео, жив, бујан, бистар, кристалан, блистао се, чаврљао,
— Ви се сећате — вели — колико нас је било на прошлом збору, онда кад смо га о Троичину дне држали под ведрим небом, баш тамо код записа? — Сећамо се — одговара народ.
Како су, данас, дивне те ноћи, проспаване „под ведрим небом“ — како се каже у ратној служби! Али небо, на жалост, није било нимало ведро.
стоји, у нечем што је било слично прозрачној одежди малога анђела; онда, усред чаробне шуме, под светлосјајним небом што улива ону срећу од бескрајности неизмерне и пуне сунца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
тешко да је нађу, јер кад пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести гвоздена планина, која је свезата са небом и земљом; него на крају те планине има лијеска и у њој три младице: да укрше те младице, па да прекрсте на планини,
Сад пријеђу преко мора и отиду даље. Наједном срете их гвоздена планина, која се свезала с небом и земљом. Сад царев син пита: — Шта ћемо? Све смо некако прешли, ма ту нећемо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Прилази ми једна земља снова, С белим небом и црним очима; Прилази ми шум лепих ветрова: Мирис туге видик ми отима. Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном
Као ехо среће, без шума и гласа, Преко тајних снова висинама стреми, Као зора небом зрачно се таласа, Као вече у ноћ губи се и неми.
К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.
Ја данас имам једно труло време. С престола тајни и снова и звука Ја сам се наш'о посред ниских страсти; Под небом црним од ропца и мука Ја сам се наш'о у земљи пропасти С престола тајни и снова и звука, Ја сам дошао без бола и
небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије тама, Јављају се мисли, где си увек ти; Мисли, и још борба с небом и жељама. Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи.
Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као сутон сунце, као звезду дан.
СА КРИНОМ У РУЦИ Када буде легло поколење моје С њим ћу и ја лећи на крило Вардара, Под пространим небом отаџбине своје, У одблеску душе великог ратара.
су остали и испред форова, У огромном броју и са много јâда, Што не труну мирно крај својих борова, Већ под туђим небом и испод корова — Они су остали крај Једрена града.
Отићи ће борба. И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи. У кући под небом пуној сунца, биља, У кући нејасној и чудној к'о сан Срело се нас двоје и живот без циља.
Остало је још код мене време, које И сад чува моје дане, моју младост, Све сударе земље с небом, све двобоје, Где су редом погинуле моја радост, И лепота, и мисао, срце моје.
Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.
Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом. Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамишки рибари су је припремили на традиционалан начин, у казанима над отвореном ватром и под ведрим небом. Пред залазак сунца мања група људи, позваних на вечеру, стигла је пред рибарску колибу на обали Тамиша.
Тамишки рибари су је припремили на традиционалан начин, у казанима над отвореном ватром и под ведрим небом. Пред залазак сунца мања група људи, позваних на вечеру, стигла је пред рибарску колибу на обали Тамиша.
Многе ноћи провео сам у винограду моје мајке завијен у овчију кожу под отвореним небом и посматрао звезде које сам гледао пре петнаест година, када сам помагао говедарима да чувају волове у време звезданих
Ћипико, Иво - Приповетке
Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.
И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда су њу доље у град довели.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да га реартикулише у његовоме људском основу као исконски човеков подухват да своје постојање под бескрајним звезданим небом осмисли тако што у својој култури преуређује и симболима испуњава природу, а у природним збивањима проналази обрасце и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Занимљив је још један детаљ у вези с Дафининим очима, небом и Аранђелом. Постоји слика - у време сахране госпоже Дафине - која је истински језовита: бабе ваде из ковчега
сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују љубав; најзад, као птице које се могу наћи тачно тамо где се у
Штавише, Црњански је разговор у соби једним веома занимљивим поступком повезао и са „бескрајним, звезданим небом”. Учинио је то тако што је фразеологизам „падали су све дубље у препирку” преокренуо у „падали су са својом препирком
Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини”.
којим је његово око гледало - могла учинити да се пред њим обале Дунава канда разјапе: једна је високо издигнута, „под небом”, а друга је доле, „у дубини”.
И преокреће се тако да се поглед његовог ока - први пут у роману - поклапа с небом. На почетку четврте главе Аранђелу се на Дунаву, недалеко од његове плаво-жуте куће у Земуну, преврће чун.
Јер, и то би био други момент, под отвореним небом а над водама, или поред вода, лако се постиже одражавање или огледање.
Каткад се сенке и одрази под осветљеним небом и на води појављују, и понављају, из сцене у сцену. Постоје, међутим, извесне сцене у којима се њихово понављање
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?“ Под мутним небом невољници ћуте; Нико не виче: помагај нам, свете Ал’ срца ваљда не траже јауке: Дарежне руке нек’ се саме сете.
Плачимо сви што знамо Вредност живота тог, А Ђорђа нека небом Награди вишњи Бог. 1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од времена
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост
Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари. Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари. Дозови утве с гора у предање. Састави чула песмом да не вену У ноћи тела.
Празниш ми колено и узимаш срце Жури, круг опевај, несрећу превари Смедерево отвори, птици се додвори Под празним небом плачу соколари. ГОЈКОВИЦА Итако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно.
преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче
Петровић, Растко - АФРИКА
После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов. Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време
“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте;
ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.
Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за наше црнце.
то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да осећам скоро звезде по свом лицу.
Кровови од траве букте пред запаљеним небом. Колибе су тако повезане између себе, полукружним заштитама од зверова, и уличице су тако вијугаве, да се налазим у
Велики снажни младићи, детињских ликова и витких џиновских тела, сасвим наги, кују под отвореним небом. Они кују клечећи, замахујући рукама, и целим телом, једним тешким гвожђем без дршке.
простори покривени су величанственим високим наслагама рујнога базалта, скоро планинама које као рубини блистају под небом. Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
она варош, онај огањ, она рушевина; зову га Дугуба, што значи велики град, али једино се још белац усуђује под широким небом и на обали Сенегала изговорити његово право име: Гундјуру!
Изненада са стране видим један пролаз који води на пијацу трговаца европске робе под ведрим небом; знам да су даље хотели, банке, кафане; и тамо, видим, већ сасвим пун стоји мој аутобус.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
што су били срећни те изађоше читави из данашње борбе савладани умором бораве сад миран сан праведника, под отвореним небом, одмарају се да можда још сутра у каквом ћошку прљаве болнице издану у мукама уз потмулу, бледу светлост болничког
брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости. »Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па још ноћца кад заплави, Па затрепте звезде мило, — А теби се тако чини, Да се море с небом слило. Оно море, што кад рикне, Задршћу се даљни краји. — Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.
Већ се дижи небу у висине, Пусти сунце нек’ ми једном сине! Душа жуди мира који чара, Жели да се с небом разговара, За тобом ће кад је терет мине — Па се дижи небу у висине!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се са насмијаним небом прољетним.
Орлови мрлинаши, они грдни планински орлови огуљених, голих вратова и дугих, заоштрљених кљунова, почеше се вијати небом изнад стаја Рељиних и падати крај торова.
да се одморе, ослушкујући, са неизмјерним страхом и зебњом, како бијесни ноћни вихори урлају и потресају, рекао би, и небом и земљом, ломећи и кршећи све пред собом. Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бога. моли Југовића Мајка. Давно снахе под умором пале, Ветрова се небом гони хајка, Звезде трну што су сву ноћ сјале, Бога моли Југовића Мајка.
(Персијски стих) Хор модрих звезда мрким небом плови, Љубичаст вео изнад мора блиста. Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ Нови.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чуо жубор воде што тече олуком чаршије. Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... Али зна да сада нико у кући не спава.
Ћипико, Иво - Пауци
и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио, и све је уоколо притиснуто оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор
Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи. И неко вријеме гледају се... У снијегу под натуштеним оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи
и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је претеривање без мере и конца.
Он ми је одвратио изговоривши старозаветну проповед јудејског цара Соломона. „Све има своје доба и сваки посао под небом има своје време.
Исплевимо све под небом што не годи нашем носу. Узалуд је сиромашни столар из Назарета својом упаљеном зубљом растеривао таму.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради.
Ја сам као лептир мали, Башта ми је свет Певајући кроз њу летим Са цвета на цвет! 1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет
1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више. Под небом даљног југа Почива она сан; Над њоме шумори папрат и верног не чује друга У мајски ведри дан. 1886.
Царице векова тавних, где му је гробница света? Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета. 1888. НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с
Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире цветне. Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас на љубав сећа, на чедност, и слатку тугу.
Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета. Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори
з* С духовне висине своје ти си ми пружила руке, Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке, И препорођен к теби узлети блудни дух.
ВЕСЕЛО ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ ПУЧИНОМ МОРА) Кличе весело галеб над плавом пучином мора, И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа И песма однекуд грмну. Уз удар сребрних струна, Извесно левента неки поздравља срдачног друга. 1889.
Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју. Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Под ведрим небом, које нам отвара видик у дубине простора, добивају питања о судбини света тек своје право значење; на хартији нам она
звездано небо него ми, становници севернијих крајева, где је за време хладних годишњих доба боравак под ведрим небом отежан, а летња ноћ кратка.
Као из божије руке. И сама природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем, заруменило нежном бојом живог бића.
Ткиво које ће, са својим нагусто увезеним перлама, претстављати Архимедову лађу, над бисерном пеном мора, а под тамним небом са сребрнастим појасом и злаћаним звездицама.
То своје посртање бележи наша Земља на самоме небу. Заиста, продори Земљине осе са небом су небески полови, и ми их распознајемо и налазимо по томе што се око њих цело небо обрће.
Са примитивним догледом мога прадеде у руци, и под истим небом на којем сам некад угледао прве звезде, свећице које је Божја рука запаљивала једну по једну, ја ћу се моћи лакше
Због чега би се онда кретале њих пет планета у својим засебним сферама и чему би служила цела осма сфера са небом некретница? И све те звезде да је Бог без икакве намере и намене створио?
Па и о том говори Свето Писмо: „Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако.
Било је топло јулско вече па га проведесмо под ведрим небом, у једном баштенском локалу на Дедињу. Говорили смо о свему и свачему, но Вас ће, драга пријатељице, нарочито
Ову „Карту брегова Месечевих“ израдио је Шмит. Преко тридесет година радио је на њој, већим делом под ведрим небом Грчке, где је био управник звездаре у Атини.
На овом небу не затрепери ниједна звезда; ниједан гласник васионе не стиже у ово светилиште. Задивљени овим небом, ми још не доспесмо да бацимо наш поглед у дубину. Погледајте!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
- Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и
гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш белом граду Осам својих камених бедара По целу ноћ летиш небом И с црним се огњевима бијеш За сунчево наслеђе У зору опет на обали зрачиш Чете голубова лучоноша Уклањају трагове
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
нашу наду, наш спас. Мирна и надмена, плавкасто беласаста пучина пустила се унедоглед, са небом се спојила. Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима.
Стављали су их на влажну земљу, па су онда легали под отвореним небом месеца јануара. Око поноћи поче и хладна киша.
Све оне мисли, које су услед тешких и дугих напора биле замрле, васкрсавале су постепено пред овим плавим небом које је лебдело над њиховом домовином. Негде на обронцима ових планина налазила се граница отаџбине.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
плодио; живот мора да је драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!
маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли
Један се једини пут ипак пробудити у вечности, Не живети опет, већ час само своје очи отворити, Под небом препуним птица, под таласима младим светлости: Од општег узбуђења, одједном очи отворити: О, како чудно и дивно то
“ Тако говори један младић, огрнут ноћју и кабаницом, Под планинском вејавицом, Под небом оштрим, тамним, хладним, Котрљајући се за овцама низ брегове, Незнатан, бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне гласове. А онда ту су и руже!
Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену уз ухо. Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора.
Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка.
Мислиле звездице, премишљале, од силних њихових мисли варнице небом летеле, никако да се сете ко би за Тау Ка најподеснији гласоноша могао бити...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана.
И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже...
муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с вама и молим и надам, Хоћу да се с вама истим храним хљебом.
Ја знам: ти само напајаш се небом, И сваког примаш са сољу и хљебом, Па тебе славим, теби благодарим! 1908. ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и што је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред као умни и дивни градитељ света.
“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији!
— ђе у сану гледам на небеса: на небу се, ујо, наоблачи, па се облак небом окреташе, облак дође баш више Жабљака, више твога поносита града, од облака пукоше громови, гром удари тебе у
је крвца из земље проврела, земан дошô, вала војевати, за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе. Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу војску на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци
Како се је и збило то наскоро после онога под небом војиштанскога приказивања. ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА Бијаше у тојзи персијској страни поиздавна, јоште при
Дом на дом, браћа на браћу, с једних рад жена растају се и своју срећу и живот губе. Тако ти и сва васељена под небом; сав род једносвиђен човечији.
ветра, сунчано сјање, пород земљани, вода и ватра за потребу, промена временима и мотрење вилајетско, што је год под небом ствари великог и општога свим нама тога потешивања, тако и у вери равно почаст звањем својим имамо: христјанин —
господин Бог учинио, те понапре учини горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на земљу и разлучују дан и ноћ и времена с годинама по њима се распознају.
Ама њу печао и туга обујми... И то она смотре што је господ наумио, опази га где стоји под небом на ваздуху и срдито гледа доле на људе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би’ уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, воденице и винограде!...