Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који што значе у општеству или вечној чести и слави, ако су добри, или вечному бешчестију и поруганију, ако су зли и неваљали, предају.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Недоба: „А коме би дао, кад у Србију нема човека коме би се воверили, све су неваљали.” — Ја кажем да има и добри̓ људи ком би се смело воверити, нису сви неваљали. 11. маја опет одем код графа Орурка.
” — Ја кажем да има и добри̓ људи ком би се смело воверити, нису сви неваљали. 11. маја опет одем код графа Орурка. Граф узме ме у интов и одведе код генерал-ађутанта государевог, графа Чернишева.
Г. Худелист: „Ја, ја, знамо ми то добро да народ није крив, но су криве њи̓ове старешине, а особито њи̓ов онај неваљали и гнусни Сенат, који су у Београду били, они су с нашим поданиками свирепије поступали, него сада Турци што ш њима
Матавуљ, Симо - УСКОК
Господар у кога је служио имао је више синова, али бјеху неваљали и распикуће. Слутећи да ће му се кућа брзо истражити, стари медик Медиковић изучи својој вештини свога слугу
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Отуд није чудо што неваљали и покварени, а такови има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније
Идем у бели свет да не гледам несрећу народа; идем да не чујем како убице свога рода, људи неваљали, који су пранге носили, без свакога стида себе родољупцима називају. (Одлази.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ПЕТО (У БЕОГРАДУ.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Оћу. Је ли г<осподин> доктор нашо свој разум? ШАЉИВАЦ: Ништа се не брини. ДОКТОР: Неваљали и покварени адвокати! ШАЉИВАЦ: Шта је, г<осподин> доктор? ДОКТОР: Критике, против мене критике! Ко су то?
ДОКТОР: Тако је, кад се трпаду људи неваљали, који невина чувства и срдца други трују и кваре. ИСАЈЛО: Један, кад ме спази, почне викати: Исајло, Исајло!
ДОКТОР: Чујеш, Перзерине, чувај се неваљали људи који пашквилама њежна н невина чувства куже. То кажи и Освиму. ШАЉИВАЦ (слегне раменма читајући): Доста умерено
ДОКТОР: То? То је дјело подли и неваљали људи, које ћу позвати на сред, да се види каки су. ПОЗОРИЈЕ 6. (МАНОЈЛО, БИВШИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, шта ћемо
ДОКТОР (у јарости): Ха, чауш! Ти си она цалајућа посуђа, у коју неваљали људи којекаку ђубру бацају. ШАЉИВАЦ: И која је испуњета трифељом и клипама.
шта је погрешно и ако се будете исправљали и увек учили не поносећи се високоумно и лудо да све знате, и да су они неваљали који вас исправљају. ДОКТОР: То су речи златне, које ћу сваки дан повторавати.
Бог се мора расрдити на тај свет. ЉУБА: А кад се момак и девојка загрли? СТАНИЈА: Грле се који су неваљали. Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују. ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног живота, за поуку српским родитељима) 1890. Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с врлим светом и с добром науком може обдаривати.
Од христјана нехристјани учинисмо се. С добра племена зло и опако племе постасмо, једни неваљали пробирци, сваки по себи у злу и у добру.
Ја сам, рече пут и живот. По томе камену овде зидајући се ми не с коровом, с трском, сламуштином с неваљали тима више речени дели [да градимо], да нас згмежди у прах, него са сребром, златом, с бисером и с драгим камењем с