Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато и Свето писмо, ако гди виче на богатство и сласти и прочаја, то ваља разумевати за зло, неправедно и неваљало употребљеније вешти; дакле, ни на што не ваља хулити кромје што је по себи зло и што зло бива.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — „Ваше Сијателство — рекнем ја — народ прости, који данас страда, тому није крив. Народ није знао њино неваљало поступање; ми за онај невини народ молимо; за народ који је двору аустријском и росијском свагда от толико столетија
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О, сиромах кир Јања, мораш да пропадниш кроз неваљало свет! ЈУЦА: Сад да пропадне кроз мало леба што се у кући појело! ЈАЊА: Кучко проклето, што ми дајш ватра у моју срцу?
ЈУЦА: Та ономад је пред вашим очима квара учинио. ЈАЊА (узане): Сирома Јања, мора да пострада чрез неваљало свет! ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас... ЈАЊА: Ко га шиљи? ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос!
ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу!
ЈАЊА: Право кажиш, душо Јуцо! Да отерам угурсуз што ми прави штета. Чуиш, неваљало дух, ниси виши мои слугу! ПЕТАР: А? ЈАЊА: Дјавол ти изио, нећиш више да ми бациш жеравица у моју срцу!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” „Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у
— Шта смо сад читали? — пита. — Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. — Чему нас учи та прича?
— Та нас прича учи како не треба шетати. — Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете. — А шта раде добра деца? — добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро!
” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нису могле замислити да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало. А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њиних улагивања око њега, бива све више нежан него што |
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Окрену се рак на пети, Па говори жаба—тети: — „Ид’ отале, жабетино, Твоје племе неваљало: Напред идеш, натраг гледаш, Самар носиш ко парипче, А крекећеш ко јариште!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О, неваљало малодушије (помислим у себи). Ако не знам инглески, а ја сам баш онде гди ваља за научити. Многоцене вешти не купују се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама допосле како супроћ Бога сташе неваљало чинити за царства израиљска у Самарији цара Факеја, с божијим попуштањем дође с војском сиријски цесар Ваглафаласар,
Таквих си их досад петорицу променила, а и сад тога шестога што имаш, није ти прави муж, него неваљало ш њиме се држиш. А није ти венчат с тобом...
И то што бијаше од њих донесен за узимање града агарлук, стопи им се с галијами у мору. У томе већ и они упорно и неваљало поврнуше се натраг морем.
И само исто на књиге згледање заустеже човека од греха. Ако и на путу у ком заборавку дрзнемо штогод неваљало учинити, вративши се дома гледнемо на књиге, таки се осудимо и у себи се стресемо те се устручамо више затратати у
Такво жаљење је неваљало и двообразно. Ама ти на саму, где те нико не види, тешко се поплачи за другом ти и уздахни од срдца.
ето, неки и врло видећи се добропоштени и на гласу чувени господари, будавши и седи, матори неки, пак дигну се гдешто неваљало слушати и гледати са смехом доста и с грохотом, оцере онде зубе ка махнити, те много им се слађа и боља чини она
мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од духовна уреда собом неваљало и злочесто указујући им.
А и с којим ушима слушао си наскоро које бештије срамне речи и појање и сам си неваљало зацењен се ш њима клапитао, со тим пак и јеванђелске, апостолске и пророчаске беседе о души за свет слушајући!
А по својој кући ништа му се не милује слатко згледати; и јето му је горко ове и неваљало, ка неке исто сплачине, ако би и понабоље било, како му се свиди.
Ко што не може, за то нејма му кривице. Ја пан, ти пан. У невреме што је и врло ваљало, — неваљало и ни зашто то на празно остаје. Знање, вештина, штоно се мудрост назива, она је свему мати; беседи и свакој справи.