Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени, Заустави се биљко и не вени: Успавајте се, ко камен, невени, Успавајте се тужни, уморени. Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени.