Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не слуша лепа Јула, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где цпећа за те цвати, И песма нек те прати Твог ручног девера.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи... О мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан! ............................... .
Ћипико, Иво - Приповетке
— Невера ће! — чујем иза себе нечији глас. Окренувши се, опазим познату ми старицу, мајку једнога мога школскога друга.
— Стићи ће нас невера, — јави се стара, само да заметне разговор, и погледа у облак што је, гоњен вјетром, прама нама долазио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у основу је свеколике човекове културе: ту се учвршћују и канонизују, на пример, наше лево/десно, горе/доле, вера/невера, исток/запад.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Изневериће, Кад је и Христу своме невера! ИСАК: Неће! ГЛАВАШ: Добро, Исаче; ти кад верујеш, А ти се с Вуком данас преруши. Какав ћеш облик на се ставити?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!
Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где срећа за те цвати, И песма нек’ те прати Твог ручног девера.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу утробу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А што је невера? ШУЛОВИЋ: Зар он? ЈЕЛИСАВЕТА: Што је издајник? ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!...
А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи... О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... На Липару 1866.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ...
По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе. КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше.
Никад!... Никада, другови! Ја вас не задржавам. Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре.
Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“... Издајник. Тешка је то реч — издајник... Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пошто причање М. Орбинија, издано на свет 1601. године, заколичних разлога, него због тога што тако мора да мрзи невера Веру, издајник родољуба, господин сељака. У томе је „логика и укус“ певача XИX века.
“ нашарати књигу — написати писмо небог — убог, јадан Небојша — кула на Дунаву у доњем београдском граду невера — издајство, превара: Па ја не смем невере чинити господару Невесиње — варош у Херцеговини, за време турског
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Потом пак отсели се доле у Срем да се већ борави у своме манастиру што га је био сам и справио за себе. Ал' онај невера нови деспот и опет протера га и недопусти му онде обстајати.
Око на око ком виче. Други се кара а к нама се приговара. Време једнако служи у добру и у злу житку. Невера никоме не верује. С коња на самар седати. Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити.