Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(И то се онда говораше: да је Гушанац назвао њи̓ невером, кад га остављају, и да је писао Карађорђу да ће они из Београда побећи, да и̓ дочека и побије. Та прилика може бити).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука
Ћипико, Иво - Пауци
Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (показујући на њену собу): Иди тамо! ТАШАНА (вукући се одлази). МИРОН (сам): То? И још са невером! (Хвата се за главу.) Пих! (У грчевитом смеху): Аха-ха!
осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све то, баш са невером, опогани? (Седа, око њега хаџије и остали.) ХАЏИ РИСТА (тапше рукама). Улази Стана.
Видиш, Ташану, јединче, у какву ће се лепоту развити, па зашто овде, у селу, да вене и суши се?« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«?