Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани. Тешка Неверства крију у срцу што стрепи: Славује странпутица. Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоја милост да нас штити И уклони неверства тајне рове, А у здравље Милоша, зета мога, Кој’ мисли издат мене, цара свога.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар? А овамо ти иду робови Да ти намера праве путове Неверства свога оштрим ноктима Као кртице злобно подрију. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Причиња ти се, Веруј, грлице!
) БОШКО: Утече! БОГДАН: И нерањен. СТАНОЈЛО: И несахрањен. СТАНИША: А упозна ли ко је? БОШКО: Месец издаде — Неверства црног лице погрдно, Чело и очи све нам исказа Та издајица да је Ђурашко. БОГДАН: Ал’ шта је с раном? Стаде ли крв?