Употреба речи неверу у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре! — Филишћанке нису верне, ал' неверу љубим њину, јер је вера у својину, у рођено, у матерње.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И он је некада био млад. Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике. А што у Туркиње, у неверу? Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв. Пију оне човека!

Ћипико, Иво - Приповетке

Звона су престала брецати на „неверу”. Све се живо уплашило и у се стисло, очекујући да престане олуја. Те ноћи излило се дажда да га је било доиста за

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Да грозна серпском духу позоришта! О мати беде, вечеро кнежева! Уви, Лазаре, што ти рече! Подиже неверу поред себе, А благородну низврже душу, ах, На вечно Сербом жалосну пагубу! Он рече.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Капетан Ђурашко одлази.) Сад, срце, стани крепко на меру Да казниш ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С поочимом му, старом лисицом — Осмехом једним

ЈЕЛИСАВЕТА: Да, Ђурђе, да! А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?...

(Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!... Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је?

Ћипико, Иво - Пауци

се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... Чељад журно јури кући, гонећи пред собрм предљиве мазге. Из даљега негдје дозивљу се људи...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити. И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време и залети се на самог великог начелника

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Имам врла три облутка камена. Што ћу шњима из праћке згодити? Иноплеменика неверу. Имам и три Илијина задахнућа; на сина с Арафтенине, с чиме ћу проживити мртве.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности