Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА Једним истим путем нестаћете обе — Ти и моја младост, лица невесела, И с печатом горког проклетства сред чела, Као неутешне две кћери Ниобе.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку. Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да продамо, да заједно у Босну бјегамо.
сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А што си ми невесела — уста медена? — Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем,
— А што ти, снахо, бежиш? — почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; — што си невесела? Еј, хеј! баш сте ви срећни ... Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући и не смједне уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела.
Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља.
На јави је душа моја богат сељак, весељак. Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди. Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу.
И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем.
И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ. И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене.
ПЛЕС О, пустили смо свуда душе и, ето, враћа се само страст невесела. Одосмо по ћилимовима драгих тела у небеса, што нас изменише.
Па, ето, ипак, трагом се њиним купи чемер и у зорама овим, кад више окован, наг нико не клечи. И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и плеса, што у бескрају играју небеса, опет само тешким, гримизним плаштом страснога тела.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ... И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
купити, На зеленку дивојку довести: Ако дођу коњи играјући, Весела ће бити нам дивојка; Ако дођу коњи дримајући, Невесела биће нам дивојка; Ујка ће нас липо даривати: Марамама, танким кошуљама, А тебе ће зелен-јабукама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође до своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита, шта тражи туда тако невесела.
Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита, шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека. Ништа ти није горе од невесела и намргођена човека. А ти отуда, стари Маленица,јадан, што си умукао? Не болу ли те већ уста од толиког ћутања?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јован убрзава корак дуж тихих, сивих зграда (његова улица је ту, између Доситејеве и Змај-Јовине, ћудљива и невесела) до куће у којој је становао Јован Скерлић.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ В. Илић Млађи ЦЛИИИ ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар, лида невесела, Уморни, најзад, седосмо крај пута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од њих двојице, те се зато она никад и није могла похвалити добрим зарадама колико добрим расположењем, јер никад невесела и тужна није била. КО ЈЕ ОН? (Мојој кћери) Мила, драг ми је онај дан пун мира.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође од своје куће невесела и жалосна. Идући тако, ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела.
Идући тако, ето ти пред њу зеца, па је запита шта тражи туда тако невесела. А ова му каже да се нетко увукао у њезину кућу, па сад не смије унутра.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући? Растужи се и, онако невесела, рече сину да ће се још данас вратити кући. Спремише се брзо и изиђу.
Око подне са Спасојем обједује. Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела. Све ми се по глави Врзе и крстари Крчмарица млада И њен војно стари. »Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је то постало јасно, дигла се паланка: — Зар шнајдерку да узме! — Госпа Лепосава ћути, али је невесела. Девојка, мирна као бубица, показа се храбра: отишла у Америку, ујаку, који је био дрварски трговац у неком градићу у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако ли га отровати нећеш, не чекај ме у бијелу двору!“ Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица!