Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе. ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ти последњи дани, у тој кући, морали су бити невесели за њега, као и та јесен, јер је тешко бити весео, кад се напушта кућа, у коју се радосно дошло, а која се напушта, тек
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бугари су озбиљни, невесели и често суморни. Уопште су непријатељи шале. Имају свој особити темперамент, свој посебни начин понашања — бугарско
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. — Ал’ смо већ остарили. — Да не одемо невесели у гроб. Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.
Црњански, Милош - Сеобе 1
При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани. Ћутаху и међу собом не говораху ни речи. Прођоше парк до осветљених степеница дворца, као сабласти,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: А шта веле мајке и очеви? ЉУБА: Кажем ти, ништа; него су јошт невесели, ако им неће нико да узме кћер да игра. СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је успео опет да добро скочи. Ми смо то сматрали као издају и били смо невесели. Он се бранио да жели да живи. Умро је после кратког времена, у болници, од запаљења мозга.
Мој Сибе полудели, зинуо као пеш. Само то више нисмо ми, у младости и моћи, већ неки папагаји, чимпанзи, невесели, што ми се смеју и вриште у мојој самоћи. Један се „Леицхе! Леицхе! Леицхе!“ дере. Други ми шапће: „Цадавере!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Немиле тако слутње, као зраци Заранком, бледе и жуте, јâве се – Суморних дана невесели знаци! – Кроз тамнозелене завесе. Нечији коњиц на улици рже... Сунчане зраке у магли дâве се. Јоване!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита, шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У тим сјеновитим собама моје су тетке проводиле свој невесели, безмирисни живот, као оно пауново перје у вазама од лажног малахита по угловима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. — Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови!
Лазо никако да схвати што им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје, а у душу се усељује лака сјета.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу. Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни спле
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком. У мраку се нису видели невесели, чупави бркови, ни боре брига на лицу мајора, али су његове очи сијале дрхтавим, зеленкастим сјајем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од тога доба само сам још једном виђао Рајевског. Сад му приђем и наш разговор окрете се тако да му ја рекох: — Невесели дани, г. пуковниче. — Да, могли би бити веселији. — Чудо вас нема никад у штабу!!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кирча Чини се да су калуђери невесели јер поново почињу постови, појања, ноћна буђења и бденија. Свикли су се већ били на лагодну комоцију у Кули, а сада их
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, Низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до другога, старца