Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим... О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу...
И пловим по зрцалу сребрном бескрајном. Предамном на отоку тамном и црном, са једним манастиром невеселим, као тајном. И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде.
руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем и ја, са духом потамнелим, тешким, и невеселим. И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну.
руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем, и ја, са духом потамнелим, тешким, невеселим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У невеселим годинама ћутања и неслободе, Чим примети погрешку спреман да је на мач набоде, Заложивши главу за знаност и за истину,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXX СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То ме је повређивало и бољело; у себи сам јој пребацивао нешто као невјерност. У тим часовима волио сам је невеселим жаром, а према рутавом брђанину осјећао сам јетку супарничку мржњу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...