Употреба речи невесео у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Милисаве дете, ти си ми нешто невесео!... Шта је то од тебе?... Да није?... Учитељ не хте све што је мислио исказати, него, брижно посматрајући, гледаше у

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Наравоученије Неке су ствари саме по себи тако смешне да и невесео мора им се смејати. Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници. Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео. Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш. Пасја је то сорта!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај стасити официр, пре тако гласат, весео, био је сад постао невесео, и због те чудне судбине, коју је као своју осећао.

Човек тежак, и невесео, који је ћутао. Возио је узбрдо и низбрдо, преким путевима, и журио. Поред Исаковича опет су пролетали стари храстови

Састанак измећу Ане, Ђурђа, и Павла, у Токају, био је срдачан, али невесео. Ана је, без деце, била снуждена и брижна, а имала је у очима неку чудну ватру и сузу.

Исаковичи су се згледали и смејали свом рођаку. Павле је био сетан и невесео, видев, колико је слугерањство, у понашању према Костјурину, не само код Шевича, него и свих других, присутних,

Павле је мислио да је он, а не неки случај, и судбина, покренуо Исаковиче да се селе у Росију, па је сад био невесео, кад је видео, како ће се населити и где ће живот завршити.

Они хоће капетана, да се преко њега код царице чују! Павле је био збуњен и невесео, али је све обећао. Ракич му онда дотрча, уочи првог дана, у новембру – Светих Врачева – па му донесе вест да царица,

Теодосије - ЖИТИЈА

а оплакиваше и своје задоцњење и лишавање подвига, и пошто није могао заједно страдати са сином, био је веома утучен и невесео, и седео је машући главом И корећи себе.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Унутра је мачак Тошо! Чича Тришо врати се у ону крчму невесео, несретан, жалостан, тужан, јадан, чемеран, објешена носа, смркнута чела и празних шака.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Шамика Кирић, адвокат“. Писмо дâ на пошту. Шамика је невесео. У Полачековој кући такође невесело. Отац увек озбиљан, девојка плаче.

Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. XИX Шамика је невесео. Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ЖЕНА, ПРЕЂАШЊИ ЖЕНА: Шта ми помаже седити у кујни кад мије све овде памет? (Мужу.) Кажи ми, молим те, зашто си тако невесео? (Метне му руку на раме.) МУЖ: Остави ме да радим. ЖЕНА: Ја знам, теби није до радње, него само тек тако.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Ето, брате, што си знати хтео — Стога сам ти мало невесео.“ Ово рече, оде на крајину, А Змајевић кући кроз планину, Оде кући песму певајући, Певајући злато спомињући.

Красна л' беше, кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Па стога сам мало невесео, Ето, брате, што си знати тео.“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао; до седам дана било је већ грожђе

села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео н плачан. А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено.

Кадија му допусти и пошље га са заптијом да донесе. Кад је дошао оној хануми, запита га она шта му је опет те је невесео, а он јој почне све по реду причати за жену и дјецу, па да је дошао да дукате даде те да је пусти.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави.

И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити.

У Панчеву налазим и оног мајора, Косту, кога је читалац, као и Биримца, упознао у Бечу. Невесео је и Коста. Вели, напустио је војску. Питам, зашто?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КНЕЗ РОГАН Мандушићу, што си невесео? Што не причаш што си ноћас снио? Вук МАНДУШИЋ Ни што снио ни причат умијем, но сам сву ноћ као заклан спавâ.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, — до седам да- | на било 84 већ

села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет предањ па му рече: „Опет си, брате, невесео и плачан.” А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи, пак би[х] се невесео вратио у Чаково. По мојеј тадашњеј памети, Банат би много срећнији био да је пун пустињика него села, вароши и градова.

Ови намераваше по празнику поћи и од епископа патенту на то узети; кад на светли фторник дође нам невесео глас да је други свештеник епископу Грешлики неколико дуката више дао, него лије мој обештао био, и патенту већ узео.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Је ли тако, људи?“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.“ „Што си невесео? Син ти се жени нашом девојком. Ико, кувај два бакрача вруће.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Дакле, и овде неуспех! Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу. И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за

Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради. Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, до седам дана било већ грожђе

села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео и плачан. А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ах! ВАСИЛИЈЕ: Да видиш шта сам снио. Као лежим ја на кревету, а ти си дошла, па ме питаш што ми је те сам тако невесео. Ја кажем да ми је жао што не могу да начиним јошт једну аљину, него све морам у старом јанклу да идем.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Он се дубоко урезао у мојој памети; да га забележим и у овај дневник. Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети...

Ћипико, Иво - Пауци

Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео. — Раде, болан ... што је с тобом? Откада се не видјесмо! —Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но да видиш што сам невесео: стиже књига од малене Бањске, баш од моје остарјеле мајек“. Каже јаде тасту на уранку: како су ми двори

Џафербеговица кроз пенџере са бијеле куле, пак дозивље дијете Грујицу: „Господару, робе драгокупе, што ми шеташ тако невесео? Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели?

Што је теби? Каква је невоља? Сви сватови шемно и весело, а ти јеси тешко невесео? Ах, кажи ми, ако сам ти мила!“ Тад говори Смиљанић Илија: „Чујеш мене, Маро Ђурковића!

три јесу у Прологу и довели чету у планину, уфатили све бусије редом: није ласно проћи кроз планину; зато сам ти данас невесео“.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ти с разждизања се на туђе ка пихтије се раслабиш, те своје ти цело поштење под ноге згазиш, — дођеш дома спуштен, невесео, гарезљив, ка враг напућен, стуштен и смрштен. Своју ти чељад костоломиш гризући.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности