Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КОВИЉЕ Пфріеменграѕ (ѕтіпа пенната). Ковиље (мадона; стара баба, Шулек). У Невесињу вежу за прут киту к. и забоду у лесу од тора, и онда вук неће моћи у тор (ГЗМ, 6, 1894, 373).
, јер тај мирис не воле »сотоне, нечастивци и друге утваре« (СЕЗ, 19, 95). О. не даје челама да побегну, и зато га, у Невесињу (Херцеговина), радо саде испред кошница (ГЗМ, 1. с.). О. се употребљује и у љубавним дивинацијама и враџбинама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ Књигу пише беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено Пивљанину Бају: „Чујеш, море, Пивљанине Бајо!
бих погинуо, него ћу ти на мејдан изићи, — чекај мене под гором Трусином наврх равна поља Невесињског, на погледу селу Невесињу и кадуни твојој вјерној љуби!
ти оружје његово, и све благо што код њега нађем; честита ћу тебе учинити: б’јеле ћу ти дворе саградити у лијепу селу Невесињу поред мојих двора бијелијех, и даћу ти хиљаду дуката“.
Поврати се слуга Шабан-ага, те он скиде Његошевић-Мата, па отиде селу Невесињу. Бајо скиде бега Љубовића, скиде с њега рухо и оружје.