Употреба речи невешта у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са: Хај... хеј!... Боже мој!... Ала се онда живело!...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« али то њега није много женирало. Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају, а ноћу и забадава по сокацима

— Па ко говори? — Па говоре они. И то откад. Па ја се све чиним и невешта... К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али све те драме нису једнаке вредности. Сеоба Србаља је почетнички посао, доста невешта мелодрама, са неизбежним интригантом и отровом који у последњем часу одмршава целу радњу.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао. И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.

га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој каже, а она му тада окреће леђа и чини се невешта. — Цвето! — вели он напослетку. — Хајде да певамо. — Нећу. — А што? Ето, ја те молим! — Па баш и ти. Нећу.

И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње

Пружио јој је руку, али није могао да крочи. Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га: — Зашто, брате? Да ниси љут?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А НА ДЕСНОЈ НИКАКО Деди незгодно, па се премешта С ноге на ногу, као изнад зајаза: „Шта могу, лева ми је рука невешта, Спора и лењива попут мамлаза. Од свега што почне буде којешта, Посебно је неспретна око маказа.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане. И докле песма полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Чу ли за онога? Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта — Шта? — Како шта? плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како | ништа ниси чула?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај. Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек. Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига. АРСА Не може се овако више, не може!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. — Добро те њој ниси ништа говорила. Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! На томе се сврши разговор.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

се веома трудио да задовољи свог цењеног оца, али његов понос младог човека почео се бунити што га обуздава једна тако невешта рука. Осећао сам да ће доћи до кризе, што се и догодило.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази! — љутито ће морнар и истера је напоље. За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Хвали л мене тко, невешта се чини, Узми други разговор, друго што започни; Куди л' мене тко, и ти ш њиме ходи, — Тако ћеш злу сумњу извести от

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ха! ха! ха! КАП. ЂУРАШКО: О сени бедна! О сјаја бившег слико невешта! Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан. Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за

Час иду код ње, час се овамо враћају. Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе,

— Зашто не »фираје«? — Не фираје, од памети. Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. — Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Љутит скочак ка хрчак. Меште доламе скројене клашње — с ваљала зло начињено. С невешта и гора плаче. Шуга с шугом се удиљ и састаје. Узалуд је камен мекшати и мртвоме што обрицати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности