Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Окол’ мене с играјушче точи Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице,