Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Један лабуд бије орле млоге А цар беше без иједне ноге; Као тороњ, бог од злата сува Од дрвета иде до дрвета, Невидимо држи преко света Бог за уже, тако ветар дува.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но свагда ће (вјеру дајем!), кад ме ћуд намане, Мој помисал у те ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под