Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Суво грање пуцало је под ногама њиховим. Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. Стигоше пред кућу Ногићеву.
— Не зна нико... Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... Крушка се беше узјазбио... Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. — Ама, како то неће? — Неће! — Па шта вели Иван? — Он се сад разгоропадио.
Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. И глава му поче падати на прса... Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЧЕДНОСТ Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.
ВЕЛИКА НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.
Африка
Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом. Остављасмо са стране невидљива Канарска острва. Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст.
Црњански, Милош - Сеобе 2
се из жене претвара у официра, хусара, а коњ би се пропео, па би затим прелетао преко препона, као да га подиже нека невидљива сила, уздама, рукама. Госпожа Кумра говорила је јетрвама да хоће, још коју годину, да се наужива.
А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.
Та жена – невидљива више међу живима – живела је са њим, сад већ годину дана, у сну, као нешто лепо, што се чини тим лепше, јер је
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти дан и ноћ у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не црташ школице
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Па ипак, и тада још, трајала је међу њима нека веза тајанствене сласти, што беше невидљива и недокучива. Чудан и тужан, он је за њу имао поглед којим није гледао ниједно друго биће.
Дубине кроз које су протицале реке беху мутне и непроходне. Земља беше тамна, невидљива и кишовита. У мраку су шумиле и хујале баруштине, са којих је полазио сјај месечине, полазио и појављивао се над
Магловити врбаци испараваху се, облаци се спуштаху све наниже. Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита. Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини, као под земљом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С обзиром да мало дете највећи део времена проводи у колевци и да се ту око ње сакупљају многа невидљива бића која му могу зло нанети, разумљиво је што је велики број заштитиних мера везан баш за ово место.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То се у собичак увлачим ја, босоног, запрашен и шмрцав, пентрам се преко дједа, преко невидљива жива брда, и гнијездим се иза његових леђа, крај зида.
— Давид Штрбац! — одреза му кратко карактеристику тетак Аћим, па истом лукаво намигну показујући главом пут невидљива града. — А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та она је тако срећна, тако срећна!... Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.
И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
је домаћица у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива, снага вишња, свевишња, Телом одсутна, ал духом увек присутна.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви!
И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље. Зар то врхунац мучења и јада?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Вала сипај, да видим и то чудо! Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска! ПРОСЈАК (полази од Вилотијевића према излазу): Само полако, видећеш, басамак по басамак, па увис!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Онда без гласа и без руха (Невидљива и сасвим нема) Луташ по јами мога духа Ко беспомоћна, страшна тема. Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— И има! — прошапута дечак. Понекад, дељући на месечини, далеко од куће, чинило му се да чује како нека невидљива бића говоре између себе. А једном га заиста изненади нечији јасан, молбени глас: — Ослободи ме, дечко!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ту где је пешачки прелаз између Народног позоришта и Кнежевог споменика, пролази граница која се не види мада није невидљива.
Али, пре но што би продрла и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада, што никако није могла. Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао.
кажу, а краткотрајном, зидане нове куће и израстале младе липе, калдрму је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је промицала.
Изишла је, у кући је завладао мук. Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива. Увече, док је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви!
И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље. Зар то врхунац мучења и јада?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Луташе бесциљно по вароши. Нека невидљива рука одведе га до једне куће у једној споредној улици вароши. Ту се налазила радионица једног глачача кристалних и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као ови млазеви, што онако фино преду и јецају, и као најфинија невидљива пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али већ и то што се у Нечистој крви аутор видно повлачи, постајући готово невидљива сенка, да би уступио место јунакињином углу гледања, а повремено и углу гледања других, спореднијих ликова, такође
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре
и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је
Краков, Станислав - КРИЛА
Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом. Остављасмо са стране невидљива Канарска острва. Велика Кола била су све ближе на хоризонту; са друге стране, појављивао се Јужни Крст.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пљусак је бивао све јачи. Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али наш научник не штеђаше свој очни вид да би и једва видљива места прочитао, а невидљива надопунио према текстовима Архимедових списа који су се другде у свету очували.
Дуго сам стајао пред том таблом, читао по неколико пута састав те катедре и питао се која невидљива рука је овде исписала моје властите мисли, жеље и наде.
сјајне звезде постала тамно небеско тело, обавијено ваздушним плаштом, како се на њој одвојило копно од мора, како је невидљива нека рука засејала ту прву клицу живота, а из ове се, постепено и лагано, развила сва жива бића, биљке и животиње.
Ваздух који нас обухвата трепери ружичастом бојом, бива постепено светлији и прозирнији, као да, онде доле, невидљива нека рука управља светлосним рефлекторима и ставља их у дејство.
У тој пламеној драми пролазе векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео.
Суре камене санте појављују се у све већој мери на пучини пламенога мора, а невидљива рука преде из њих кошуљу око њега. Море бесни цепа је, спаљује је својим пламеним дахом, санте се губе у дубини.
Море бесни цепа је, спаљује је својим пламеним дахом, санте се губе у дубини. Али невидљива рука преде даље кошуљу, и гдегод се ова расцепа, она је склапа и зашива.
Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука наново стегла и заковала. Сат васионе откуцава нове векове. На Земљи је завладала потпуна тама.
Па и када је говорио са мање уобразиље о небеским телима, он нарочито бира она која су обичном астроному невидљива, она тамна небеска тела која имају срећу да их загревају више разних сунаца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На једном месту, свега, црква, осредње величине, нимало лепа, избија на улицу. Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда због те ведрине и врзмало по њој доста и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Помилова га по глави Мајка Вода и дечак крете, а све му се чини да га невидљива крила носе. Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта.
Кад, наједном, као прасак скривене пушке пуче пролеће. Распали сунце по реци, поче да се топи лед. Као да је нека невидљива рука окретала свет наопачке — све изненада постаде бучно и зелено, а под налетом подземних вода поче да се тресе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пуцају! — досјети се Стриц пун страве. — Брже, брже, драге ноге моје! — Бзин! Бзин! — просикташе ниско над њим невидљива зрна, сустигоше их два нова пуцња, а кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе