Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам
Али ко ће тада бити међу вама У тај дан без сумње, без бола, без сене, Невидљивом нити привезан за мене, Да одвојен стане међу хиљадама?
Све за сунцем као народи што селе, Иду деца путем куд су прошли стари, С невидљивом звездом у оку што жари, С њином страшном речи наврх усне вреле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Треба да седне, треба да седну. А видео је како, брзо, намешта косу, убриса сузе и седе, и, како је и њега, као неком невидљивом руком, привукла, да опет седне. А мало потом Божич се, заиста, појавио.
Теодосије - ЖИТИЈА
и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама тела његова твојом неизрецивом влашћу и силом невидљивом!
јест слугу Стреза мучитеља, волећи да служе у Стефановој војсци, успешно стигавши светога, испричаше му о напрасном и невидљивом његову убиству.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
мали с нечим врапчијим у покретима, говорио је о Татјанином писму Оњегину а лице му је изгледало занесено и као неком невидљивом батеријском лампом осветљено изнутра. Чини ми се како је убеђен да је он Евгеније Оњегин. Он? Боже драги!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица. Затим потера коња касом, кроз празнину.
Тако се навикну да примети ситне промене у свему томе видљивом, па и невидљивом. Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана.
Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је пратио са леђа. Затим потера коња касом, кроз празнину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино. Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства. Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Како да владам у царству невидљивом? Могу само да слуга будем и просјак пред вратима замандаљеним, отац који ме је ослепио за овај свет извидаће ме на
Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином. Једва чекаш да у гледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она је још јуче била толико близу Сунца, да ју је одблесак Сунца чинио невидљивом за наше очи. Данас се Сунце, ношено својом кристалном сфером, толико одмакло од ње, да је могосмо запазити, но за који
Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу. Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
како сав умире, запињао да покрене оловне ноге, да се спасе, обузет страшном тескобом и ужасом и гоњен принудном и невидљивом неком силом, али је био немоћан да умакне и да се ма где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели,
Неком неодољивом и невидљивом снагом гурани ми јуримо, остављајући пале војнике на њиховим самртничким, меким постељама од жита.
Ћипико, Иво - Приповетке
посматра око себе и ослушкује шум затресених грана и ударе вјетра што се низ голети оре, а негдје се далеко, гоњени невидљивом силом, озивају последњим тугаљивјпл вапајем. Утруђени, попеше се на брдо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али би, опет, погрешно било помислити да је ствар само у нелогичном мишљењу. Мишљење овде тече, под невидљивом а осетном присилом, из самог развоја нове српске књижевности као саставног дела нове српске културе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
248 Други пример: „Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица…”249 На крају романа: „Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и
На крају романа: „Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је пратио са леђа“ .
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Оно се скоро окомито обарало наниже, право некуд према невидљивом извору потока Леденице. Баш доље под њима, у сјенци стијешњене долине, налазио се мрки хладни склоп, извориште потока.