Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно