Ћипико, Иво - Приповетке
Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!” и онај час подигне капу с лијевог ока; оно зажмири као невикло свјетлости, а друго разрогачи. Данас је добио, па већ смишља како ће неколико дана код мора прољеншкарити.