Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, е, творови! Како можеш тако? — опет се побуни кувар. Оно спадало опет спомену прика-Милу (тако су још увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек се пита: је ли било вриједно труда? Капа обожаваног мужа пуковника (покошеног, сасвим невојнички, од каквог проваљеног слијепог цријева) виси за вјечита времена на чивилуку у ходнику.