Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила... те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео одликовати.
Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...
ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и напрасно нађе нас невоља. Разумно је, дакле, всегда чувати се.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда
Нема се чим да закопа, да се кундак спусти и топ у Турке подигне. Но невоља изиђе на ум. Потрчимо преко стране, нађемо два повелика камена, подметнемо под точкове: топ се диже управо у турске
— Ја му кажем: „Прођи се, брате, врага и диплома и више учења; нама је нужда и невоља за учене људе, и то што си научио нама ће бити засад доста, а дипломе може бити да ћеш са сабљом у руци добити, како
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Волим те као сина... Сви те волимо овде у селу... Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. Страхиња поћута мало, па рече: — Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише. Реда је вратити!... Само зла друга зајма не врати!
А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа...
Господе, Створитељу! Дај ми моћи да одржим моју реч!... — А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? — Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!... Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.
— прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?... Јок!... Него... невоља га свему научила. — Тако је! — рекоше Јован и Јовица. — Добро, онда се примам. — Сад доста.
Ништа тако не може зближити људе као невоља. Ту ти тада нема непријатеља... Ту је једна душа и једно срце. Све то осећа, све плаче...
и докопаше да се врате домовима.. Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров... Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све...
— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. — Не бих, да ме не тишти та невоља!... Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!... Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему? Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?
— Ја не знам, друге, шта смо ми богу згрешиле да ово патимо! — Ни ја, богами. — Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека! И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!
Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико... — Да, да, то је невоља једна! — А како би сад добро дошло да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.
Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па зато ниједан поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити! ЈАЊА: Штедим, господин, од невоља, зашто си нема. ЈУЦА: Заповедајте сести, господин Мишић. (Покаже столицу.
БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра. — Синко Перо, да сучиш рукава и дериш Мишко и Галин, да си помогнимо у наша невоља. Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.
МИШИЋ: Шта вам драго, мене неће процес ништа стати. ЈАЊА (дуго га гледи): Господин нотариус, усред моја невоља имам ћеф да пишим једна хисторију. МИШИЋ: Какву историју? ЈАЊА: Како је српско глава преварила греческо мудрост.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а пре, а после, укротио и улепшао. Чинило му се да је код коња мање несреће, него код људи.
То је велика срамота, и Вијене и Срба. Велика наша невоља. Ни прва, ни последња. Шаље им се нека милостиња, тек да не помру од глади. Писало се и Плацкоманди, па ништа.
Теодосије - ЖИТИЈА
су многи долазили да виде преподобне, и како је ово досађивање манастиру и њима неугодно падало, рекоше: — Да не буде невоља братији због нас!
А свети, који није лен да помогне свакоме коме се чини неправда и невоља, а како тек да усрдно не саосећа за отачаство и за брата, помишљајући да с љубављу лако поднесе макар што ненадано и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али је ово народ који се крај свих невоља јако умножава, и пошто тај прираштај не може живети од личке земље, непрекидно се исељавао и исељава у панонске
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У срећки број осам стоји пророчанство: „Невоља ће здружити мачку и миша“ — рече Миш пророк и скромно се накашља. — А пише ли тамо како ће се они извући из те невоље?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Кажем јој: велика невоља, велика брига. И знаш ли шта ми каже кад је погледала у шољу? СПАСОЈЕ: Нећу да знам, разумеш ли, нећу да знам, сад ћу
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима. И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мада би по свом хришћанским правилима требало дете одмах по рођењу крстити, наш народ, осим ако га нека већ поменута невоља не натера, не жури много с овим обредом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА У лето 1970. имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен.
су му нудили, није узео ништа друго до неколико цигара и тада се окренуо професору, рекавши: — Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од мјеста ђе те је невоља задесила.
професору, рекавши: — Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од мјеста ђе те је невоља задесила.
Једина је невоља што немају куда да се возе, сем једином асфалтираном, главном улицом, од цркве до водоторња. А да путују, то не воле.
Поседовао је, наиме, особине расних младих дошљака; гутајући често увреде, они умеју да из великих невоља извуку корист за своје напредовање у животу. Када му саопштише распоред, он само рече »разумем!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Не, гроф сам. — Е, па добро ни дошâ, ко си да си. Ко нам на вјеру долази, они час наш је! Кога невоља прићера у ове литице, с њим, ваистину, дијелимо кору хљеба и чувамо му главу колико и своју!
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова је невоља што је у поезији после себе имао Змаја и Јакшића, а у филологији као противнике Вука Караџића и Ђуру Даничића.
Он је живео у доба унутрашњих политичких и спољних националних невоља у које је Србија упала осамдесетих година, и сам доста живо учествовао у политичким и националним покретима тога доба,
године, враћање уставнога режима, могућност да Србија одахне од тешких унутрашњих невоља и да прибере своју снагу и посвети је решавању својих националних питања — све је то било од великих последица по
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИ Па кад дође међу друге, Па с' на једну реч напусти, Ту и она, мимо друге, По декоју злобну пусти Ал' невоља редом иде, Па сад на њу реда дође, И она је јуче виде, Кад крај неке рпе прође Би жубора и гуркања И подмукла
XИВ Јадна ли је љуцка душа, Кад све на њу нагне споља, Кад с' одбранит заман куша, Кудгод гледне, свуд невоља; Заман тражи да одане, Кад све жешће нагло амо.
Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих невоља. А шта ради слатко чедо, Како у свет Бог још не дô?
Ови јади, та невоља тешка Распалила сва срца витешка, Латише се ти кланаца тесни, Полетеше како вуци бесни. Гле и сада, ох, погледај
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се рекло, је ли га тукла свака невоља — биће да јесте.
— Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант. Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим
Баш добро што сам погодила собу с цурицом, лакше ћу јој исконтати своју муку. — Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту? ох, ту зар?
нису братија чула, док није један из двора се винô, браву одврнô, врата одшкринô: „Па које добро, лепа хришћанко, ил' невоља која, млада незнанко?
” „Невоља беше, добри мој оче, невоља беше, ал' сада се доче, јер ево нађох уточиште наше, из харема мрска Османа паше: ропство
” „Невоља беше, добри мој оче, невоља беше, ал' сада се доче, јер ево нађох уточиште наше, из харема мрска Османа паше: ропство ми дође несносно, мрско.
” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?
” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.
Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао! А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву.
меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде каква невоља, доћи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.
Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи? А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе. МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је!
МАКСИМ: Е, мој куме, лако је бабу: али младу, па јошт ако је много млађа од мужа — ту је невоља. КУМ: Бре не говори; што су старије, све су горе.
ДОКТОР: Лак је мој разум! ШАЉИВАЦ: Но друга невоља појави се. Један магарац, који је ту на обали пасо, како намириса ваш разум, да се помами.
ДАМЈАН: О бога ти, комшо, како те не мрзи у посао без нужде бацати се, а знаш каква је невоља с посленицима. КУЗМАН: Та знаш, нашло се нешто мало новца, пак не знам како да потрошим.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути. Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где сам оно стала? Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста.
Шта сам још све могла да му истркељишем у лице! Свашта, верујте ми на реч! Али, некако нисам. Невоља је, наиме, у томе што се тек после меча сетим најважнијих аперката које сам могла некоме да уваљам.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Стидљиву румен Кћери и Сина тачкасто драшка змијино грозје. Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— О, гле враже! — хватам дим, нећу више бити с њим.“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.
Шта ћу, куд ћу, гледај муке, па побјегох у хајдуке.“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.
“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама корак пружи.“ Четир друга, среће лоше, у планини омркоше, Мамузар је,
У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава.“ А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви
Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . . Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши. Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У почетку смо се осећали нелагодно, а потом смо навикли, уверавајући себе да је и прашина једна од ратних невоља, која се мора подносити. Да се коњи не би много умарали, послуга је ишла пешице поред топова.
Ова заједничка невоља и готово исти услови живота приближили су једно другом народ и војску. Кажу да исто правило влада и у природи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дао сам му пун џак... Море довије се човек у нужди, још како! — Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.
»Ето, и то сам видела! ... Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи. Свеједно, сад бар знам да сам... да сам...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Невоља ми је пелин брати, перин дивој, Мимоходит дробну ружу, ах јади мој’, Имала сам мога драга, перин дивој, И посла’ га
“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансијских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње, само да
Тужно је погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— викну Милан прилазећи им. — Шта?... А, гле... видиш ја моје дочеках, а твоја мајка, где је она? — Море, невоља је... Искочио београдски воз, па ће бити задоцњење. — А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку.
Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца. Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке постеље... Мучи се човек, шта ће!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом. А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети. Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Стога граја стаде међу нама. СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а не бисте ниједну хватали. Утекле су к вама да утеку, а нијесу да их покољете.
И чујте ме добро, Црногорци: траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио ако хоћах главе обратити, та невоља како ме бољела! Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо.
КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије! Кам би цркâ од ове жалости, а не сестра за онаквим братом, е предиван бјеше, јад га нашâ!
Кад бој чујем у Прогоновиће¹, те ја потец' са оном дружином. А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Нијесам ја амо ускочио да ластвујем, но да с вама дијелим витешку невољу. Истина је да ме отуда невоља поћерала а амо прихватила, али је ова, као што пријед рекох, витешка а она... нема јој другога имена.
Уз то, како га невоља нагнала бјеше да се понешто претвара, умно је отклонити њихово подозријевање. Дакако да је нашао начина да се са
“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!“ рече Владика. „Биће, да, рекао сам има да ће те се до мало врнути!“ „Ходите амо!
“ „Исти из нашега браства, неки Иво Лукин. Но је и он невоља и нејелица, Господару, нема нигђе ништа, право ваља рећи!“ „А колико је дуга?“ „Главнога и добити двадесет талијера!
„Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар. „Невоља јој је, богами! Од сабаха: сјела ни починула није... А мислиш ли да се у себи не гризе и због...!
„А што?... што грајеш, као да си се помамила!“ „Ја помамна нијесам, но мије невоља!...“ одговори Јока дижући се. Њено суховљаво и жуто чело бјеше тога часа борама набрано.
Зар ти је мило да те и други чују осим мене? Кажи што имаш, ама мени кажи, а не бијелу свијету!“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком.
“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком. „Невоља ми је, е виђо мазиш ону ђевојчину и наговараш је да се уда за онога скитача из свијета!
Прошао ме ијед. Збори слободно, само не срамоти. Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном,
“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није невоља! Ја зебем е ће крв с ње пасти, па бих је рада маћи што прије, а ти затезаш до сад.
Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак. То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?...
Па кад нас Бог позове, нећемо ли се, послије толикијех јада и невоља, што претрпијесмо, нећемо ли се задовољити свијетом растати, кад оставимо тако у кући?“ Е, то Јоку занесе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Најчешће су то констатације стварног значења. (И ово ће се данас сутра звати лане; У радина комадина; Невоља очи нема; Ко крива жали правоме греши; Кога нема за њим гроб не плаче, итд.
— Беспослица, вражија узглавица. — Без труда нема ни задовољства. — Где нема рада, ту невоља влада. — Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак.
О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера.
— Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави.
— Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши. — Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера. — Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити.
— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга.
— Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља.
— Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада.
— Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа.
— Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља.
— Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан.
— Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан. — У невољи сви су пути равни.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она јој одговори: „Невоља ме, мајко, натерала.” па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи, „па сам”
видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти је невоља, него ћеш ујутру наћи под својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен, и једну везену мараму, то све троје
меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде кака невоља, дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.
никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: „На ти“ вели „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури, „на“ вели „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.
“ а он ће се срдити и рећи ће ти: „Аратос ти и такога зета.“ а ти му кажи: „Невоља ме тера,“ па му приповеди све шта је и како. Он послуша жену своју, отиде на бунарину, и стане ви | кати: „Шура, шура!
“ а шура му се срдито одзове: „Аратос ти и такога зета, шта ћеш опет?“ А он му одговори: „Шура, невоља ме тера, отац ми заповедио да једним каблом воде сто волова напојим.“ Онда му шура рече: „Почекај мало.
“ Али ти му кажи: „За Бога! невоља ме тера!“ па му приповеди све редом.“ Он послуша жену, отиде на бунар, па стане викати: „Шура, шура!
“ Он се срдито одзове: „Аратос и такога зета, шта ћеш опет?“ А он | му одговори: „За Бога, шура, невоља ме тера; иште отац да му донесем гвоздена човека, да се с њиме разговара.
наговарајући, да га опет к себи прими, обећавајући му се они, да више не ће бити онаков каков и до сад, већ да га је невоља на бољу памет научила.
и не само што га је сваки | дан прогонио, био и глађу морио, него и сву очевину проћордисао, док га најпослије нагна невоља да одбјегне од брата го и бос, т.ј.
Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: „Како се утопи?“ А они јој одговоре: „Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
разлога узимати и ове, или премештати, нити ми, нити ко други добро мудрујући не може наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онда ти мој Дечанац, видећи се избављен белаја, почне казивати каква је беда и невоља у Турској, како људи невољно живу! Како куга мори!
ме плашаше, бојим се да ми и[х] не поклони, а од онакова љубезна човека поклон одрећи се примити, то је невозможно. Невоља је јача од стида! Што му драго, помислим, та узајмио, та покло|нио, ово се мора искати.
енглески философ банкоцедула — банкнота, новчаница баркаруол — лађар, веслар башкот — двопек бедствованије — беда, невоља без — платно безаконије — погрешка безвремено — пре времена бездејствије — нерад безделица — ситница; беспослица;
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чим се вратио с гробља, где заувек остави Симку, он постаде оно што јесте: човек који од невоља и несрећа сељачких живи и расте.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али број унесрећених је растао. Шта сада? Дође грађанима до памети да је чичак узрок невоља, али нико није имао храбрости да га ухвати и уништи. »Можда неће баш на мене?
се на једном месту, истина неодређено, спомиње Црноглавка, те се претпоставка да је она донела вест чини вероватном: Невоља је једино у томе што нико није знао шта су стакленици?
Сва три на крилима имају вилин знак. Када их угледају, рибари знају да их чека пуна мрежа, родна година. Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају. Зато је тренутак кад се јаве — тренутак општег славља.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Невоља је што су банкари обично у праву.) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), во
Са газдом није имао невоља све док није почела 1804. година. Терзији Мехмеду се допадао овај младић златних руку, па га је доброћудно наговарао
Турци су се, опет, враћали, бојишта су, опет, оживљавала, смрти су се, опет, множиле. Од нових невоља најгора је била та што је међу Србима сасвим нестало слоге и што су поглавари почели један другом да раде о глави.
Пожурио је да се Кнезу нађе од помоћи и уверавао га је да и времена невоља могу бити корисна. Тада је био један од ретких пријатеља кнеза Милоша који су Кнезу одлазили и један од ретких
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих! И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни! Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
наше породице, расуте овде и онде, окупио око ове трпезе да га прославимо у радосној заједници, удаљени од брига и невоља овога света, за нас је двоструки празник, јер данас прослављамо и двадесетитрећи рођендан нашег драгог Исака“.
У томе циљу основао је Задружну штедионицу и ставио се њој на чело, а која има задатак да штити народ од невоља сиромаштва, болести и старости“.
Државни тужиоц обасу оптужене најгорим погрдама, назва их вампирима и проузроковачима свих невоља и зала која се сручише на отаџбину.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
шта је са мном: „Људи браћо, кажем ја, али на српском, са мном се десило случајно ово што видите; нагомилава људска невоља, туга за отаџбином, бол од живота, ето.“ Они ме гледају. Видим ја да ме не разумеју.
“ ОСЛОБОЂЕЊЕ Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља. Прегледали су му доктори жену, па су казали најгоре од свега: да је операција једини спас, све што остаје, последња
му се душа поделила на две равне части, па као она једна част или полутина налази да би много боље било да се сва ова невоља једном засвагда прекрати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, као што увијек бива, тања крв претегне, и слабост надјача снагу. У том и јест невоља, у том лежи опасна снага слабости: што она нагриза, растаче, и најзад неминовно савлада снагу. Позната прича!
Зашто да то не буду одмах од почетка, као и сви други? Зашто је нужно да их претходно невоља оголи до голе кости, да с њих термитски скине, оглође, расточи све, па да би нам било дано да у њима препознамо и
То је као огледало: смијеши нам се нашим рођеним осмијехом, потпуно без покрића. Само, невоља је у томе што треба смоћи тај први осмијех. А каткад баш немамо снаге ни за то.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све...
— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем. Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.
Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови
Али се опет не дам тако лако!... А она?... Баш ми је и то велика невоља!... — А, Ново ? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она јој одговори: — Невоља ме, мајко, натерала, — па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи — па
одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћy ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.
меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде кака невоља, дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.
Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао! А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву.
дијете и рече му: — Чоече, видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти је невоља, него ћеш ујутру наћи под својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен и једну везену мараму.
Стане у сав плач попадија кукати, као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи? А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Живи сведок силних страсти, неуспеха и јаука. Луч невоља стално букти и будућност пламен лиже, Дим загушљив, мутан, труо, небо ми је заклонио, И чађ пада, и фигуре и контуре
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију. Непрестано умно напрезање развило је моју моћ опажања и омогућило ми да
С. Мартин), објављеног у априлском броју часописа ”Центурy Магазине”. Ова велика невоља уназадила ме је у многочему и готово целе те године морао сам да се посветим планирању и реконструкцији.
Ћипико, Иво - Приповетке
И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила? —Нисам од обијести. Понешто се опоравио, но не може ни на какав посао.
Мучно јој толико потрошити. Али што ће? Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би.
Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра.
Али он се не одазва њеној дјетињој љубави. Нешто невоља, нешто зло срце, а нешто и њен неограничени нагон привржености, озловољи га прво времена.
када је у двориште дошао: — Довео сам ти ово момче; слушаће, — па надода забринут, — вјерујте, код нас је горе невоља! Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави.
—Пусти!... — одговори он нехајно. — Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Наравно, више нехотично него хотимично, и више према утиску него са неком теоријском помишљу. Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште, прилазило
има пишчева полазна, сасвим натуралистичка теза о психофизиолошком изрођавању у обема породицама, варошкој и сеоској. Невоља с њом није у томе што ју је Станковић нејасно саопштио, него, напротив, што ју је превише истакао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар пролази безбројан свет за пазар. Невоља грдна!.. Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем– ефендија из Бањске.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли
»Јавор« 1890. УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више јада створи
“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема. „Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!
“ Стари с’ деда почешкује иза увета, Упути се опет мору, невоља му је, А море се таласало, — ветрић ћарлија. „Где си, рибо?“ — „Па ево ме!“ — „Само кад си ту!
Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш
Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да видиш што ћу од бабе
Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да видиш што ћу од бабе чинити!...
Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!... ’Ма каква је? Јер ако мислиш до паше доћ, ја му морам све по реду јавити... Да те није старац напустио?...
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати... СТАНА: Јединац ми је овде доведен...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Без те карте не можеш да добијеш ни хлеб, ни дуван, ни угаљ... — Је ли то та твоја невоља? — унесе му се у лице Лука. — Између осталога, наравно, и то. Ручао сам без хлеба.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
КОНЦУ ЛЕТА 1825 202 СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ 203 ИСПОВЕД 206 СНИ 207 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК 210 НЕВОЉА 211 САВА МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ
Јован Пачић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК НЕВОЉА Немам дувана, Новаца немам, Немам сира, Немам сланине. Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде
48—9; иста песма је, погрешком, још једном одштампана у Пачићевој збирци, на стр. 338—9. НЕВОЉА (стр. 161). Ову по своме свежем и слободном реализму а у нас у то рано доба иначе неуобичајеном хумору и мирној
), Будим 1830, 28—30, под насловом Љута невоља; последња строфа ту гласи: Млада ме неће, Госпоји не смем, Девојке ме обилазе, Љуте невоље.
шаљивим песмама, једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у
Ћипико, Иво - Пауци
— Што ти дође? — вели му. Није теби невоља на овај дан силазити. —Сишао... заборавио купити барута... —Па за то? —А да, треба прославити Божић!
Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио. Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике
— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. И к'о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост,
„Биће они већ заборавили своје сиромашно село”, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали друтоме, туђему животу”.
толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.
— Тебе занима? — и насмија му се у брк. — Ваљало би да свакога занима, — одговори. — Тиче се наших невоља и наше сиротиње. — Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут'!
— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. — Акамоли невоља! — осмиј ехне се пресвијетли господин. Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Досећали смо се дакле ми где је његова невоља, али до Јање нам је било неупоредиво више стало него до Кирче. Јања! Била је то жена колико може да се викне.
да је тим дрским поступком покварио све оно што је иначе учинио за житеље Куле и Вратимља и да ће га многих будућих невоља стајати његов мушичави инат и охолост.
Јуришао на немогуће. Одважио се. Значи, својом вољом, а да ме на то није натерала никаква невоља, потреба и морање. Могао сам остати доле и лешкарити у младој априлској трави, гледати мраве, чачкати зубе зељастим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И још бољи у оба случаја; јер, досад болести, а и сада, ево, невоља нас довела на разговор; а кроз невоље су људи најближи род.
Па онда, тако с променама бољега и горега, долази навика, невоља постаје обичност и програм, док болест, или зло, не изненаде крајем као што су и почетком.
Свеци и хероји нису никада из престоница. Те, такве људе, или вокација усами, или невоља усами; концентришу се ваљано, и онда, ако су снажни, свеједно је одакле су пореклом.
Но, дошла је и друга невоља: тарабе је требало сваки час подупирати и поправљати; деца су домашала родне гране ораха, који је у току година
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама. Оно је саосећало свачији јад, болела га је свачија невоља, тиштала га је свачија беда. Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима.
Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не. Оно се смејало слободи као и тиранији, јер слобода је често фраза, а тиранија увек истина.
Сећам се само колико нам је невоља донео писмени задатак: „Испеци па реци!“ Професор је просто, завршавајући час, рекао: Децо, писмени задатак за идућу
Разуме се да ми нисмо учили само помоћне глаголе. Било је и других мука и невоља. Професор би нам, на пример, задавао сваке недеље по двадесет речи, које смо морали научити напамет, и да смо то
Највише јада и невоља су нама задавали изузеци, који су просто били гробница у коју је легао читав један разред ако не и читаво једно
Али грешни чиновници имају и иначе довољно невоља на грбачи, па би грехота било још и ово им товарити. Пре бих ја ову лекцију из хемије употребио као квалификацију за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седимо око ватре и ћутимо... Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо пада...
Наиђосмо опет на мочвару. Пешаци ћутећи секу гране и стабла, и бацају на пут. Општа невоља као да је придавила људе, који су занемели и тмурни као ово сиво небо.
Али најгоре и најцрње је што нигде нема ни капи воде. Од свих невоља којима је изложен људски организам, изгледа најтеже патње долазе од те несрећне жеђи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце! Нити да се родио тако мален и својевољан! А да невоља буде већа — једва да је и растао од силног размишљања и радозналости.
Зар се, пре него је ова невоља наишла, нисмо ту сакупљали свако јутро? Како да га не почистим? — Старац упитно погледа људе око себе, не схватајући
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
довољно снажан да њима лако пресече везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те
у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема невоља те ми рониш сузе више главе?
Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке? Кога тражиш по разбоју млада: или брата, или братучеда, ал̓ по греку стара родитеља?
што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери
— са шта, брате, оде у хајдуке? Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?
Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си,
Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо, друштво иженио, иженио млађе и старије, мене, бабо, не шће оженити ни ђевојком ни пак удовицом; то је
Нијеси л’ ми божју вјеру дала, кад ми буде највећа невоља, да се мене на невољи нађеш?“ Ал’ ето ти бјелогрле виле у сусрећу Староме Новаку; тако њему вила говорила: „Побратиме,
Што је теби? Каква је невоља? Сви сватови шемно и весело, а ти јеси тешко невесео? Ах, кажи ми, ако сам ти мила!“ Тад говори Смиљанић Илија: „Чујеш
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стране био одваљен, а тако куса крова стидила би се најцрња
— Жуја, ево кућице, улази. Настаде сад нова невоља: Жуја неће, па неће ни да привири у колибицу. Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја!
— Ово ћу да чувам за успомену на вас двојицу. Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним. Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то није ништа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре. Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И
УКЛЕТИ Да му се зло изврши И невоља му над главом распаше се, И неправда његова на врх му слезе! ... Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју
Стога, ето, свака нас рђа и тре и невоља снаходи. Што се једнако мало и велико у једномилокрвству не здржавамо, зато и бољари сиромаше, богаљи се богате,
Праведнога судију не осуђуј. Да му се зло изврши и невоља му над главом распаше се, и неправда његова на врх му слезе. Подобро ме обдаруј да ти се у помоћ нађем.
Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити. Невоља човека приводи и из недруга чинити себи друга; пријатељити се с јабанџијом и за господина свога примати га.
И за то ваше обество тако да знате, хоће вам се каштига навести и невоља од главе до ногу; свему телу нездравље, да ватром горите а никакве ране ни красте не буде на вами, ни да имате што
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и ти пантиш онеја речи!... Чорбаџијско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?... Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! ... Слушај што ти зборим... Несам јоште свршила работу...