Јакшић, Ђура - ПРОЗА
капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи нађе!... Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Упази недалеко овцу, пак је почне молити да се смилује о њему видећи га у такој невољи, и да му донесе мало воде. „Ја бих то ласно и падо учинила”, — одговори овца — „но ако си и сав издрапат и осакаћен, и
Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?”| Наравоученије Ево право состојаније онога који у време благополучија и здравља сам о себи мисли.
Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка. Оставимо ми унапредак сву вражду и инат, и будимо добри комшије и пријатељи!
Извади ме пре, пак ме онда питај што год хоћеш!” Наравоученије Кад видимо кога у нужди и невољи, ако можемо помозимо му; ако ли не можемо, кажимо му управ да се не нада; нити стојмо зановетајући и приговарајући му:
народ познаје и почитује у свештеној персони цара свога праведнога судију и чадољубива оца, к којему му је у свакој невољи пут свободан и отворен; зна да је интерес царски до најпоследњега човека у царству један, тојест: безбедно и мирно
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад виде попа у каквој је невољи, а он потеци за њим те га стиже и натуче и њему кошницу на главу, и по вика: — Беж', беж', попе, кући!
Дај, боже!... — одговорише гости углас. — И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!... У здрављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!... Не бери бригу!... У здрављу! — гракнуше гости за њим.
Сретоше се са својима. И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим људима. Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. — И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка!
Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу. Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Каже да ће кроз који дан натраг у Н. — Натраг! А што? — Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, па да бо’ме! Само се погађај, јер ти бар знаш паора! — вели поп Спира. — Обешењак је. Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за бога ни за душу, већ к’о вели: Кад си ми само пао шâкâ! Па онда већ и не зна шта да иште!
Зато буди паметан, — к’о и увек што си био — па не испушћај! Та, знаш како они нас деру кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени! Та, волијем поповску крајцару нег’, што кажу, трговачку форинту!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Толики људи умиру, тамо, у Дукљи, на зими, у невољи. А жизн наша је кратка. Узела ми је, једнаго љета, срећу сву. То, дебели, то, бар то, да заборавим, дошав у Росију.
Чему тај разговор? Толики људи њихови, овде, у зими, прозебли, у невољи, а она, ето, само мисли на ту Бирчанску, а за свог мужа – да се батрга по свету, само да би могао швалер Дундин бити.
Теодосије - ЖИТИЈА
У таквом непријатељству и прегањању између браће била је српска земља у великој невољи, као у некој тескоби, опустевши од много плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да
А лађарима, који изгубише наду да ће преживети, руке сасвим ослабише. И сви нашавши се у невољи од, страха умираху. Јер ова нада на спасење остави их.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ау-вау, тражим пријатеља! — Ено још једнога који је у невољи — прошапута Миш пророк. — Колико чујем, то је неки пас. — Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?! — зачуди се Тошо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим народним песмама и причама величају се гостољубивост и милосрдни однос, саосећање према сваком ко је у невољи, незаштићен или сиромашан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Слика сељачког живота углавном је мучна: у беди, немаштини, незнању и невољи има нечег судбинског, вековечног. Живот протиче као тешки, давно започети сан: они који, као Насрадин-хоџа,
детињство и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи. У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме. Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.
у једно мало место где га нико није разумевао, у тешком добу после угушене буне, у последњим годинама и у материјалној невољи, нарочито болестан — он није могао гледати ружичасто на живот.
29. децембра 1825. писао је он из Беча једном пријатељу: »Не могу вам казати, у каквој сам ја сад невољи. Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, а камо ли печенице!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега угледао, Те довати ону шару дугу И поможе од самрти другу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала. Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И курјак кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака, па га пусти.
“ Утом јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види!
сиромах сам човек, па ти се молим да ми помогнеш у мојој тешкој невољи. Али шта год ми мислиш дати, дај ми, све ћу примити из твоје руке, само те једно молим, немој ми новаца дати, јер је
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: — А, побратиме, шта ћеш ти овде!
Ја сам то и тражила! Јазавац ће опет: — Немој тако, моја лијо! Знаш како смо уватили вјеру да једно другом у невољи помажемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама. Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сељак ће к мени доћи у невољи и чобани ме по планинама чекају да једном годишње донесем утеху зеленију од траве. И без речи моје притужбе он
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И у овој нашој невољи осећали смо неко задовољство када на време умакнемо, а онај „пуца у ветар“. Само, дангубили смо много око темпирања
Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије спремале вечеру и дигао пун бакрач, колико да му се нађе у невољи. И оде тако, са купусом. А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
цељ све депозите државних каса, где је депонован новац приватних лица, да на тај начин помогну отаџбини која цвили у невољи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не иде ни ово. Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. — Јок, јок! — виче и један и други. Шта да раде у тој невољи? Али се Срета и ту досети. Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Колико ли их је помрло у невољи дворећи туђине, продавајући се силеџијама, јали иструнули у манастирским зидинама! А шта ће и од њих бити?
Он сједао није, јер обичај не да. „Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!... Нека женска главо!... Подај кокошима твој ориз,... и није но за кокоши и за жене...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ПОЧЕТКУ 88 О РАДУ 89 О СВРШЕТКУ 92 О СЛОЗИ 93 О ШТЕДЊИ 94 О СВОЈИНИ 96 О ДОБИТИ 98 О БОГАТСТВУ 100 О СИРОМАШТВУ 101 О НЕВОЉИ 104 О ДУГУ 107 О НОВЦУ 108 О СТАРЕШИНСТВУ 110 О СВОЈТИ 111 О ПРИЈАТЕЉСТВУ 113 О ДРУШТВУ 114 О МАЛОМ И ВЕЛИКОМ 116 О
— Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда. О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља.
— Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли.
— Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада.
— Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
— Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
— Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан. — У невољи сви су пути равни. — Невоља свачему човека научи. — Невоља је највећи учитељ. — Лањској киши кабаница не треба.
— Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко.
— Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко. — Добро је у паклу имат’ пријатеља.
— Приповиједа се да је некакав калуђер у невољи донио трговцу од некаква свеца ребро оковано у сребро, и искао да му на њ позајми новаца (тј.
— Прича се како је свечар који слави св. Климентија, прелазећи реку, запао у матицу и хтео да се удави. Видећи се на невољи, сети се свога заштитника св.
Климентија, и позва га неколико пута у помоћ, али помоћи никакве, већ га вода све даље носи. Када се нађе на невољи, он се сети и св. Николе, који сваком на води помаже, — и он се спасе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе?
И курјак кад га види, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па хад ти затребам, само је мало протри.” Он узме длаку од курјака па га пусти.
” А кад чује и најмлађи, и он рече: „И мене, бабо, и ја сам за женидбу.” Сад се отац нађе у невољи па се стане договарати са својом женом шта ће радити.
” У том јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види!
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и почели против свога званија и дужности живити, хотели су их на бољи пут метнути; но, на[х]одили су се ш њима у невољи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Поштедећу ти живот ако ме посаветујеш! — свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са њим је био и Узун Мирко. Уочи напада бећари су се, сви, заклели између себе да неће остављати један другог у невољи. Онда је дат знак за полазак: ни глас, ни ход, ви дах није смео да се чује.
уместо да изглади један неспоразум изазвао је, ево, и други; уместо да га избави, Проту је морао да остави у његовој невољи у коју га је он нагнао; он сам је морао да се скрива да га Срби, сумњичави, не убију из потаје.
То је био војвода који зна да је, једини, остао, у невољи, са народом; то је био лукавац који служи Турцима да би се окренуо против њих.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о сморен путник у дубокој ноћи Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој, Ал' нигде гласа... нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес се замисли, па рече: „Хвала ти, Диокле, што си у својој невољи мислио и на мене. Но ја ћу да умрем овде, у свом очинском дому“. Диоклес се успротиви: „Нећеш, богме!
“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори. У својој невољи обрати се за помоћ ономе који сеђаше први до њега.
У боловима, јаду и невољи“. Она обриса сузе, а њен брат се растужи. „Да“, настави она, „неколико месеци пре његовог рођења пресели се у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер има нешто трагично, нешто веледушно у томе: бити сам крив својој невољи; нешто што откупљује. Нешто шта сићушни духови никад неће разумјети. Човјек је често своја жртва.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И курјак, кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака, па га пусти.
Али ето и већега чуда: колико год које окусило трешања, онолико му изникло рогова на глави. Сад се цар нађе на невољи.
“ Утом јој падне на ум што јој је крава рекла: ако кад буде у невољи, да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо; али кад тамо, шта да види!
Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: — А, побратиме, шта ћеш ти овђе?
Ја сам то и тражила! Јазавац ће опет: — Немој тако, моја лијо! Знаш како смо ухватили вјеру да један другом у невољи поможемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То је онај живот, где сам пао и ја Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној. И ја плаках тада. Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Они су вероватно моје најчудније и необјашњиво искуство. Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.
своје мишљење о овом питању јер ми се чинило неприкладним да се бавим личним стварима, док је остали свет у великој невољи. Још бих додао, поводом гласина које су стигле до мене, да се господин Морган (Ј.
Ћипико, Иво - Приповетке
Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије? Зар да се удоми у оним голим кршевима, откуд му се отац иселио?
Горчи ми је живот но што је ово море...И јутрос...ма што да на се пљујем?!...Е,да ми није ради дјеце! Тако у бризи, невољи и немиру пролази им живот. Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде.
Сигурно на проштење доћи ће и других горштака: свети је Роко стари чудотворац и помаже у невољи. Марко се веселије спремао на пут откада му је Божица најавила да ће и она с мајком и с њиме у Приморје сићи.
У тој невољи он се сетио мајчиних препорука и сав подао молитви. Тражио је заштиту од Пречисте девице. . Сутрадан приђе олтару њој
—Бога ми, јео бих... али, право велиш, боље да ми се нађе овај грош при грђој невољи, — и кренуше даље. . . Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак.
Лекар се не нада бољему, прегорео га, па му мајци поручише да му се нађе у љутој невољи. Мајка измени Лаза, а овај са стеченим парама поврати се кући. ...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
другој строфи „Тамнице“ песнички субјект за себе каже да је при „паду“ (доласку) на овај свет био „непознат говору и невољи ружној“ уместо „није познавао говор и невољу ружну“.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Чеда, држећи њену леву руку, у којој је писмо, прилази и чита писмо не водећи рачуна о невољи Живкиној. Приликом читања на његовоме се лицу оцртава пакост и задовољство).
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове. Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са
рудине и про– планци, са којих се беле куће послератних насељеника, човек би рекао само оних који су из чежње а не по невољи ту побили колац.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Копрену ми дајте да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти браћа. Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме.
чујте: чврсто стојте сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.
Зове рибу; риба дође; старац говори: „Ево мене по невољи опет ка теби: Послала ме моја стара баба-Анушка, Она неће да остане више сељанка; За њу ј’, вели, да постане вел’ка
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хеј!... Овамо се види ватра! Бих се заклео да су наши! РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!...
ВУК: Све док им ми не показасмо трага: на последњој стражи хтедоше опалити, те кад се видех на невољи, ја потегох... Те бог да прости Моју крџалику!...
) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?...
) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Били смо остављени на милост и немилост непријатељу. У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује.
„Цамараде“ чуло се на свима странама. Они су искрено саосећали у нашој невољи, и сматрали су нас као своју децу. Путовали смо возом који је био потпуно празан. Поља су била пуста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће. — Редак у Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и Добродетељ љуби; она је верни ти Свуд содруг у несрећи, Срећи, чести и нуждама. 1835.
чистота оскверњена девице, брака; Образ и закон, и црква и свеци погажени јавно: Све је пропиштало ливајућ сузе у невољи горке.
Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И невољи тешкој барем што заштеди. Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу...
Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
јуначких синова, И бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења?
Ћипико, Иво - Пауци
Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја. Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед.
— Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу; ја уживао ораницу, а он талијере...
Неће му се да завири у сваку кућу; иако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо, носећи своју потребу на пазар. А и познаје своје сумјештане.
Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути. —Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. —Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. —Јур не може горе... Нарадило се поље и надужило се.
И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?... Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават' од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади,а ви што сте на
Свако се стискао у се. И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат', кад више ништа нимамо!...
Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице. У свој невољи чинило се спокојно... — Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. — Није још звонило, — одговори Марија.
народу” и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији...
Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... — А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен! Ваља се научити у липих...
још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота.
— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. — Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. — С тобом се не да говорити!
Зна бог да ја нисам ничему узрочан. Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу. Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неки нејасни, мутни порив, можда обична радозналост а можда и жеља да се неком нађем у невољи, тера ме да спустим грање и потрчим преко чистине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô сморен путник у дубокој ноћи, Што заман баца мутни поглед свој, И разум људски тако исто лута, И страшно кличе у невољи тој Ал' нигде гласа...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Сирота госпа Нола! морала је у великој невољи и даље плести и слагати човечно и скандалозно. Да развод брака успе брзо и просто, дала је веће прилоге обема црквама
Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити? Није још сувише касно. — Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више. — Ко ти зна.
— „Али само сада, кад сте, кажете, у невољи... знате, оматорела сам, леђа да пукну.” И заиста су пуцала леђа; и пекао је Нату стид, кад је први пут унела туђ веш,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
При том не пропусти своју предику обрнути да је дужност наша бранити ближњега кад је у невољи, и најпосле парентацију с апострофирањем сврши да би се потрудили овог незваног госта како-тако с врата им скинути.
Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад неће нужду имати на свеће трошити, штавише, у невољи труд или сумпор припалити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да сам прочитао овакав стих: Господе небески, који владаш светом, Милошћу окрепи целу нашу нацију, И помози мени у невољи тешкој, Да научим трећу коњугацију.
Његова дарежљива рука блажи сваку беду и јад; његово племенито срце саучествује у свакој невољи. Он је већ многу сузу утро, многи бол олакшао, многу беду ублажио; њега невољници за живота сматрају свецем и његова
Осуде те, изреку ти пресуду, па макар она гласила и на двадесет година, тек ти знаш рок и догледаш крај својој невољи, ма колико далек он био.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи. Најчешће, за херојски подухват Марко је надахнут тугом због утамниченог друга, унесрећене девојке, ојађене сиротиње,
Цар отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако би му било за невољу; Латини су старе варалице, ујака ће нашег погубити, а незвани ићи не смијемо“.
Ако њему буде до невоље, да се њему у невољи нађеш; ако ли му не буде невоље, можеш доћи да се не казујеш“. То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо
Кад се Момчил' виђе на невољи, он дозивље сестру Јевросиму: „Јевросима, моја мила сејо, пушти мени једну крпу платна, не бих ли ти у град утекао“.
Кад се вила виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи
никад није, пак ста гледат куд ће побјегнути, али њему одмах на ум паде ће су с' један другом завјерили: ђе се један у невољи нађе, да му други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а
Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути“. Кад то зачу стари Југ
Ал' да видиш јада на невољи! Бану јутрос нема пријатеља: није ласно у Косово поћи. Виђе бане ће му друга нема, сам отиде пољем крушевачким.
широко поље, обзире се ка Крушевцу б'јелу, неће ли се шуре присјетити, неће ли се њима ражалити; а кад виђе јутрос на невољи ђе му нема главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те
таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову, да чините с Турцима јунаштво, десите се мене у невољи?
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту.
Ђе си данас? ниђе те не било! Еда си се криво заклињала: ђе гођ мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?“ Јави му се из облака вила: „Зашто, брате, Краљевићу Марко! Јесам ли ти, болан, говорила да не чиниш у неђељу кавге?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
За руку му је била везана његова вјерна Жуја, која се, ето тако, ни у овој љутој невољи није одвајала од свог малог пријатеља. На репу колоне корачала је Луња.
Дјечаци се нису баш нарочито веселили учитељеву страдању. Што да се радујеш туђој невољи, па ма ко то био. Чак им је помало било и жао што, ето, одлази онај због кога су се одметнули у шуму, изграђивали
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато по води к њима иђаше, да прознаду то ученици му, до кога вала у свакој тузи, невољи и у напасти изгледати и помоћи просити себи у коме налепу злоснаходну.
И после тога рече »ево ја сам«, ка то да рекне, гдегод исто с веровањем у којој да би невољи тко снашао се, ево ја таки већ ту сам при њему.
гласови, и већ се био и одрекао свога живота, не уздајући се више томе да ће му остати глава на њему, и у тој тузи и невољи плачући му и јецајући, преузе га сан, те мало заспа и смотре у сну ону жену што јој је дао био откуп мужевљи, где је
А свој свога ни у љутој тузи и невољи... Зато ту и сваку каштигу Бог и напушта на нас, те за љуту невољу служимо туђином, свако зло теглећи а никакве нам
и друг друга ваља да потпомаже и подиже на рађење, путове стичне указује, у болести пази и чува, од налепа заклања, у невољи је око њега ходац. А тешко томе самцу осамилу се!
Запô, па трчиш и зовеш га у невољи, а у доброј вољи не познајеш га ни ко је! ОФИЦИРИМА Официри, градова и великих места не грабите се, пробирати или
Тко ли пак што к зрцалу пружа дајући, то опет и оно њему даје. Ко у невољи друг друга сноси, тај сваки Бога носи. Где се о Богу не мари, онде се ђаво жени. Како ће се с блатом изапрати чешма?
Беседе ропске одвођенога у невољу. Речи плачка нелагодна којино јеца, јаоче и хуче лелечући, иштући му у невољи друга! БОГ СТРАХА Да вам се све пијуће воде пробрцну с крвљу, и сва језера!
Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у невољи, беди, бризи дертљивој и многој старости, — свако зло јоште радо подносимо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја. На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била и тражила паметна савета њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је
хаџи-Замфиру ништа него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да сам тражи лека томе злу и невољи.