Употреба речи невољника у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила. Тај ужасни хук, то је јаук њихов...

— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А ево, сад се вуку поред самог плочника Спуштених лествица: мотор је спор и тих. Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих! Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И страх од баналности тежак је недостатак. Типично осјећање ситног невољника. У ствари само један, и то најчешћи, облик осјећања убогости унутрашњих садржаја. Баналност је смрт умјетности.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

удео приписује мајци Јевросими, која клетвом гони сина да суди „ни по бабу ни по стричевима“ и да по цену живота спасе невољника.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности