Теодосије - ЖИТИЈА
чувши од старца ово, за одговор ништа не налажаху, него их обузимаше јед и зубима својим гризући усне говораху: „О, невољо! О, ти, Петре, тврда стено! Одоле каменим трпљењем својим, одоле и победи!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Већ побеже, ој несрећо, на крај света, ој невољо! Плави зец, чудни зец, једини на свету! О правом смислу зечје улоге у дечјој књижевности Радовић
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
о невољо моја! Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге,
груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде! Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога. — О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш.
— Гледај ти друге, а за мене је лако. Сједај без бриге у та твоја кола, па свршавај послове. — Е, Стево, невољо моја, у рату ми је лако с тобом било. Само ми кажу: тамо је Стево, не брини.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине! „твабута” си пао, и трипут се угрувао! Ништа, ништа, од тог деца расту!