Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| Наравоученије Ево добитак злонаравија и неправде! Пакостан и сасвим зао човек, ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не уверује и сваки га се одвраћа и гнуша.
У таковом без закона месту мора човек за љуту невољу овога лекара совјет слушати, мора онога истога који га дави и мучи с својом крвљу хранити.
покајао, добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не исправи, него истом за невољу мути. — Наше басне курјачица, она не зна лагати, него каже управ каква је била и чему се има надати.
мора сиромах тумарати по мраку и главом које о шта лупати и нос гди не ваља завлачити; мора, ако му се и неће, за љуту невољу блудити и као изгубљена овца заблуждавати, и ако ће анђелско срце имати, принужден је и штетити га и покварити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао кашто за певницом. Осем тога Вуја је знао и један занат: укоричавао је књиге црквене.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мужевима се гдешто и потуже, али Радојци и ђеди ко сме што поменути? Дуго су трпеле и криле своју невољу. Радиле су све за њу и по њеној вољи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
руку која све регулише она што нас милује тачно „према данима у које нас је мучила и према годинама у које мо гледа и невољу.
Африка
На даљи пут црнце смо ми натерали, али је било довољно да пођу, па да забораве своју невољу и да почну збијати шале. Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим
Црњански, Милош - Сеобе 2
Васојевићи, Морачани, Пипери, Кучи, Цуце и Ћеклићи, чекали на вести о Василију, жељно, Василије је био потпао под невољу, јакоже и прочаја Сербија.
Теодосије - ЖИТИЈА
Преподобни паде на колена и с плачем великим рече: „Ево, Господе, видиш невољу моју: из оног места у које ме приведе твоја доброта, из њега ме ова змија лукава гневом и шиштањем изгони.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако годину дана траје. Јуца све слабија. Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме. Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно мало добрих дечјих песама могло би се, за невољу а и без невоље, сврстати у поглавље хумористичке поезије, као што би се многи ваљани дечји романи дали подвести под
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.
Што претече, стругну без обзира, Оде причат витешку невољу, Један вели: хиљада их има, Други вели: није већ стотина, Ал' сва, кардаш, мука заман ти је, Кад их пусто олово
Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако.
“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако. Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мучио се дјед, околишавао, па ће ти онда, отворено, испричати своју кућевну невољу. Пропјевао Ниџо, ожењен човјек, почео да будалеса и немир у фамилију уноси.
Дијете је, канда, некакав мирничак, навикло на сваку невољу поред будаласте матере. Не чуди га, ваљда, ни то што се нашло само на милиционарском столу.
— Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла. — А око чега је запело, бако?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али сад да ти кажемо нашу невољу, у којој, као наш ортак, мораћеш нам од данас помагати. Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца.
Није дуго ишао, кад га срете један човјек и видје плачна и жалосна, а странца, упита га шта му је. Он исприча цијелу невољу, а човјек му рече: — Држи се све овог друма, па ћеш доћи у царски град.
Онда га Усуд запита: — Шта си дошао? Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу.
Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за невољу, скине капу с главе и повиче: — Помоз бог, шјора-маце! — Здраво био, путниче! — одговори мачка.
и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу, можемо у њему оба царовати. Мујо му на то одговори: — Добро! Сутра ћу ти ујутру донијети новце. И тако се растану.
Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: — Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао
му рекне: — Ето, у сваког човека има понешто грожђа, а у мене ни једне бобице; ако ја плачем, није чудо, бар ми је за невољу, али кажи ми, што ти плачеш, несретниче? А медвед га стане тешити, каже: — Ћути море, не плачи!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Но да видиш другу моју невољу. Одвојио сам нешто мало новаца и закопао на једном месту; знаш, времена су свакојака, а жена као жена, пак се сад
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Право! И ти ниси сирома што се голи речи тиче. МИТА: Кад би ми могле што помоћи! Јер чуј, Алекса, моју невољу: нисам ти од два дана окусио! АЛЕКСА: Лепо! Бар можеш и ти какву моду завести, и то Најјевтинију моду.
АЛЕКСА: Зар би ти сумњати мого? МИТА: Пријатељство се у нужди показује. Чуј, Алекса, моју невољу: од јутрос како ми је трбу почео музику прави ти, па једнако траје; а ти знаш да ја на музику горе мрзим него на чуму.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже
Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Готово и треба да се зберемо, јер имамо заједничку невољу да збринемо. ТРИФУН: Е, а коју то? АГАТОН: Е, па ту што сте сви потегли па се уселили овде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад... кад се мора. И то је рок службе. Али највећу нам невољу задавао командант. Чим писне труба „поздрав“, ми се само погледамо, а Александар нам добаци: — Који ли ће сада од нас
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Василије износи огромну печену бундеву. Ставља је на сто.) СИМКА: Ово би се, за невољу, могло назвати чак и ручком! ЈЕЛИСАВЕТА: Ово је неком и доручак, и ручак, и вечера!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
директор, на пример, пише: „Наставници ове гимназије већ шест месеци нису плату примили, и у такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају. Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Међутим сви смо знали, да од рођења свога он није знао за праву невољу... Али мене је највише занимало и падало ми у очи оно, истина врло ретко, но чудновато севање ока његова, које је
и заценух се од смеха... Тако сам заборавио на своју невољу. Али ме она јединица опамети. После никад не добих ни тројку, него све одличне и врло добре оцене.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Шта се нас тичу они тамо?! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Заћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи занавек.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе. Када виђех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих: „Што, погани, од људи чините? Што јуначки људе не смакнете, што им такве муке ударате?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори Јанко тронут. „Нијесам ја амо ускочио да ластвујем, но да с вама дијелим витешку невољу. Истина је да ме отуда невоља поћерала а амо прихватила, али је ова, као што пријед рекох, витешка а она...
Јадни сердар давао је — што се вели — вољу за невољу. Таки је он у свакој прилици бивао; таки се показао и уочи Божића у својој кући, као што повједисмо.
Он је давао вољу за невољу, колико је могао, показивао се весео, е иначе се бојао да не ода што му је на срцу. А како сви мишљаху да је сретан и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга.
2) ШТА ЈЕ ТЕШКО Богата је тешко даровати, Сита госта још теже частити. Лако није планине бродити. Није лако невољу трпјети, Тешко у злу добра чекајући. Није ласно на бој ударити.
— А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме! — А ти, Влаше, силом побратиме! — ’Оћеш ли добро? — Нећу. — ’Оћеш ли зло? — ’Оћу.
— Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за невољу, и мислећи да ће га добро сапуном испрати кад се вјенчају, прала га је толико дана, али Арап, као и други Арап, вазда
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу, најпосле му рече: „Јарко сунце! ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека.
” А она јој одговори: „Бог ти помогао, рајска душице. А од куд ти овде?” Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита
” И тако она изиђе пред ветра, и приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: „Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.
Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?” Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита за што му је дао злу срећу.
Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: „Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што
и зато му одговори: „Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола ни пошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.“ Мујо му на то одговори: „Добро! Сутра ћу ти у јутру донијети новце.“ И тако се растану.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и част поверену игуманима вашим, један другога волите и старајте се да свако свакога надилази смерношћу, саосећајући невољу један другог као једног тела удови и један другог попуњавајући недостатке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и од стотине једва ће се у једном случити случају и кад се случи, мора бити, бог вест за какова опстојатељства, за невољу и силом.
сврбио да му вино није мило било, које, како би му на ум пало, а често би падало, тај час би га и сирома[х] нос за невољу почео сврбити.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— исприча рибица корњачи невољу мајке галебице, али ни најстарија становница мора није знала шта би се могло учинити, па рече: — Преостаје још само
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
3аћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу; И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи за навек!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мислио сам посигурно да му је новац потребан, јер је таква оскудица онда представљала општу невољу, бар оних на фронту, набавим га и кренем се тамо чим добих објаву о одобреном тродневном одсуству.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Иначе то није прави, истински кирург, иначе је то неспретан војник, војник за невољу и од невоље. Но изгледа да сам се прилично касно свега тога сјетио.
Кад нам је немогуће да намакнемо воду нашој жеђи, треба да бар сачувамо живу нашу жеђ. Јер она нам, за невољу, замјењује воду. Опсјењује нас ромонима, испуња нас живим гргољењем жеље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... — Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа? И шта да радим сад?
Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао!
Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. — Стој !... Пуцај !...
— Јест, све тако. — Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу... Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли.
— Јест, све тако. — Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу... Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше.
— Тако је, вјере ми јуначке! А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. — Море, не знам ни ја... био сам луд....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу; најпосле му рече: — Јарко сунце, ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека?
А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска душице! А откуд ти овде? Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита
И тако она изиђе пред ветра, приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: — Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.
Али сад да ти кажемо нашу невољу, у којој, као наш ортак, мораћеш нам од данас помагати. Дакле, чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од
Онда га усуд запита: — Шта си дошао? Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу.
и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати. Мујо му на то одговори: — Добро, сутра ћу ти ујутро донијети новце. И тако се растану.
— А што? — упита Ера. А калуђер настави: — Ама, прој̓ се, само своје ноге ломим за невољу. Петнаест манастира што сам обио, па нигдје мјеста за мене. Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера.
КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: — Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
диван народ прати, Велику неман коју даде тама, Што зна да рађа к'о проклета мати, Изуме пакла и плодове срама, И још невољу која народ прати.
За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
биографских цртица, које је објавио ”Елецтрицал Еxпериментер” бавио сам се догађајима из своје младости и поменуо невољу, која ме је приморала да непрестано вежбам своју машту и самопосматрање.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пролазећи мимо толику чељад што ужива у богатству и обиљу, помисли Цвета на своју невољу; јада се у себи: „Толико богаташа, па ниоткуда помоћи”, и јаче осети у својој души самоћу, бригу и тугу.
—Ето, и теби се хоће да просиш, а? каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић... Могао би и он да ради...
и смрче му се у души. Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код
И гледа их пред собом живе: њих двоје, једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док је њих, што ће да жали!
У нади, што их већ не оставља, дочекују оца. Кад му назријеше у тмици старачко лице, зачас заборављају своју невољу: гледају један у другога, а не могу да нађу ријечи да изразе своје осјећаје.
Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу.
згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци. Студен и глад облада њеном вољом.
А син као да се не брињаше за оскудицу и невољу; сваке године преко распуста долажаше у село, све то углађенији и господскији.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
себе каже да је при „паду“ (доласку) на овај свет био „непознат говору и невољи ружној“ уместо „није познавао говор и невољу ружну“. Разуме се да је у критици ова погрешка истицана као груба и недопустива.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Црква је смештена у најдубље одељење, а иза ње су по другим пећинама распоређени за невољу манастирски конаци. Ћелије, одаје за посетиоце, велика трпезарија, скривница, коњушница и као што пристоји целитељном
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће!
Петровић, Растко - АФРИКА
На даљи пут црнце смо ми натерали, али је било довољно да пођу, па да забораве своју невољу и да почну збијати шале. Ако треба да осветле какву јаругу, они узимају прамен савенског класја, пале га и машу њим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али капетан Радослав се савлада мало и обрати нам се благим гласом: — Сјашите, сјашите сад, да чујете моју невољу. Џамићу! — дозва свога посилнога. — Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво.
Сад долази ручак, тражење стана — говори Лука, да би га увео у причање. Драгиша настави: — Сад да видиш, невољу. У Француској ти је заведен систем „карте“, или како то они кажу: „тиqует“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бранио доказујући да је највише криво турско правитељство што ми хајдука толико имамо; да многи отиде у хајдуке за невољу; да у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији људи и да међу њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и "откуп" ("ја сам био човек сиромашан") и у дубокој једноставности открива хајдучију као принуду ("јест ми било за невољу љуту") и као самоодбрану од обести турских господара.
Ћипико, Иво - Пауци
—Немоћа јур дуго... Вирујте одонда и проша ме смих. А нисам прво зна за невољу. Отац никако... крпија се, покрива... Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни... И сутра...
Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.
Ну није фајде правдат се... Скривио и платио , па си миран! — Окле да платим, зар не видите невољу?! Немојте невикла гонит' ме по суду ... Немојте, помоћ' ћу вам у коју. — Да, ка и лани...
* Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година. Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу. Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к'о да си их морем наљевао.
Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.
Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак. Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и
Мишљаху да неће жив осванути. Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи. За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.
— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: „У се вриме годишта Остали смо без ништа!
У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. — Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд ... — За невољу, шјор! — А што је опет? — упита Иво. — Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале. Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге. Не знам како је нањушио за несрећу нашег властелина.
Његово је било да се брине око болесника, да их лечи и излечи, а Димитријево да искористи туђу муку и невољу. У почетку сам се свађао с њим, говорио сам да је брука, греота и срамота пити крв тим јадним несрећницима, да ће
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола се као тешила Краљевићем Марком, премда је добро знала да је то за невољу само, да је Марку Краљевићу време прошло.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Некада је све њих носио исти занос. Сада виде општу невољу, и у заједничком јаду разбијају се личне патње као капљице над брзом реком, од чије се хуке и не чују појединачни
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни милосрдна рука не би га нежније наставку пута предала. Дечак клече и спусти мраве на крај ливаде. — Упаднеш ли у невољу — зови нас! — рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати.
— упита, а Златокоса постаде беља у лицу од брезе на коју се наслањала. — Зашто не умеш да ћутиш? 3ашто невољу из гласа зовеш? — упита тихо, а младић подиже главу увис и Мирно рече: — Шта ти је друга жеља, реци!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Србину буде за невољу, у тебе се по соко излеже, те Србину буде у помоћи. Весели се, Милошева мајко, ти која си Милоша родила!
отиде у земљу латинску, а јунака са собом не има ниједнога од рода својега, који би му био у невољи, ако би му било за невољу; Латини су старе варалице, ујака ће нашег погубити, а незвани ићи не смијемо“.
Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“. У б'јела се лица изљубише, Милош мајку у бијелу руку.
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана
“ Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем: јест ми било за невољу љуту! Ако мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, и ја
ка кршној Кладуши, а под моју под вренђију кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да Алилу будеш у невољу“.
кршној Кладуши, а пред моју пред бијелу кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да синовцу будеш у невољу“.
ка кршној Кладуши, а под моју под вренгију кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да Алилу будеш у невољу“.
до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек
Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало. Још бесједи Вуксан од Роваца: „Браћо моја, љубимна дружино, ми хоћемо овђе изгинути; шта
бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу смије, и Кулину ’вако говораше: „Та Кулине, драги побратиме, ни ћу сиђет, ни ћу каве пити, кад си мене тако
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је то подносити.
А свој свога ни у љутој тузи и невољи... Зато ту и сваку каштигу Бог и напушта на нас, те за љуту невољу служимо туђином, свако зло теглећи а никакве нам хвајде из тога кахања диринџена, ни плаће које не имајући ни овога ни
више Богу и људма згрешују неголи шумске харамије и ноћни хрсузи, јерно они и неки узрок одговору се имаду: за љуту невољу је њима на тај злочести пут ходити — које са зла бежање ропства ради и зарад сиромаштва, глада и голотиње.
и књиги научи га, свачим напредује му и гови, човеком га и добрим господаром учини, — а после да од њега тегли љуту невољу, бригу и прогону из своје му куће и добра кроз њега излазећи. Је л' то лепо и слушати а камоли пропатити?
КАЛУЂЕРИМА Ако би не за невољу коју било калуђером не ваља никуд на страну међу светске људе излазити ни шњима баратати ил' се уједно мешати, ако
А тешко томе самцу осамилу се! Јоште ко по зли путови ходи а и сам зло чини, кад се у коју беду, невољу ли ували, ко да му поможе, око њега ли дангуби и пристаје ходећи?
велики бољари од воље му свега свога добра му, лепоношења и хузура пометнуо, те за просјака бос подносећи сваку тугу и невољу, претуцајући се по сокаци, подносио? Кад му није то за невољу трпити?
Кад му није то за невољу трпити? Где ли пак љути и пуки голић, јоште болестљив, ако би и врло то желио и захтевао онако држати се и носити као
Матери је то за муку тужно, што јој дијете гмежди повлачећи узалуд празну сису, али што да чини? За невољу подноси и трпи: не одрива га ни га ћуша зато; мати му је, воли свашто поднети од њега, него ли да га што расцвели
А ако би се онде икако испирали правдајући, знаш да ће нас и обадвоје изобличити облична кленова вода за невољу пијући је нам...
Тужан ја човек! Беседе ропске одвођенога у невољу. Речи плачка нелагодна којино јеца, јаоче и хуче лелечући, иштући му у невољи друга!
Кад ме очекујете срдита, вели Господ, заир је и изнемогла моја рука навести вам и вишу невољу? Разликих мука се у мене находи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.
тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.