Милићевић, Вук - Беспуће
Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у
би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ту је прекинуо путовање ван предвиђеног програма, натјеран морском болешћу. Било је јако невријеме, и брза пруга којом се возио према југу свратила је мимо возног реда у наше мјесто да га искрца.
За мале паре поправљао је крчмару у сусједству наше куће подрумско суђе за још несагледиво далеку бербу. У невријеме — усред зиме — одјекивао је туђе бачварски бат у леденом предбожићњем зраку.
Зашто начињати човјеку кров над главом само зато што није нека нарочито солидна архитектура, и изгонити га на невријеме? Није ли боља и траљава теза од сухог бананиног лишћа, па чак и стреха од старих црквених крпа, него лутање по
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах
Ћипико, Иво - Пауци
љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст божји, који је у невријеме послао снијег и мраз да их опомене и на прави пут приведе. И проповједа даље...