Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дође вријеме кад и своју сопствену стварност почињемо осјећати сасвим блиједом и танком, опипавамо је готово с невјерицом. А заједно с њом, и све с чиме долази у додире и у односе... Не брини! Вријеме ће све то уредити!
Као помисао, као сушта помисао. Као живот сјене. Уистину ми се чини да нити што желим нити што право осјећам. И с невјерицом испитујем то стање. Радујем му се. Тачније, не радујем му се, јер је и то напор, и то је презаморно за мене.
Него: оно ме обасјава радошћу. Онако као што рано сунце осијава хладни камен топлином. Испитујем га с невјерицом. Јер се чисто побојавам да се то не промијени, преокрене, да се не покаже да није тако.