Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето ти га нà, што ти је невјерно мушко срце: звао је, до малоприје, незнанку да заједно бјеже, а сад — одох ја и сам, остављам те.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако л’ ткогод упіта, Душо моја, за ме, А ти реци: „Ніје га Вид’ло моје око.” Цувај ѕе. не дај се Ласно преваріті. Невјерно, нестално Јесте вріеме сада. Ако тебе тко зовне Да ти ѕ њіме играш, Рак ти руку заишће, А ти руке не дај!
Ако тебе тко зовне Да ти ѕ њіме играш, Рак ти руку заишће, А ти руке не дај! Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада. Ак’ узмораш пјевати И весела бити, Буд’ весела и пјевај, Ал’ на мене мисли!
Ак’ узмораш пјевати И весела бити, Буд’ весела и пјевај, Ал’ на мене мисли! Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада. Љубит ако појде се И ред на те дојде, Љубит можеш слободно, Само мисли на ме.
Љубит ако појде се И ред на те дојде, Љубит можеш слободно, Само мисли на ме. Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада. Дакле, драго срдашце, Са мном ти уживај, Рак у здрављу у виеке Вазда ми прибивај.
Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада. Брлићева песма је веома рђаво сачувана и забележена, са потпуно исквареним, чак