Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Било је, дакле, и свијетлих примјера. Али превладавало је оно друго. Око једне ампуле Атханатика плеле су се невјероватне интриге, запињале замке и смицалице, удешавале подвале, подметале ноге, распаљивале канибалске борбе.
Тад људске судбине попримају невјероватне токове, а људски животи завршавају чудноватим, незамисливим завршецима. То су као нека покладна доба човјечанства.
То сам схватио тек кад је наступило. Јер прије нисам знао да и у томе „сам самцат” има степеновања, до које невјероватне мјере и како неизљечиво сâм може да буде човјек. Умрла је поткрај прољећа.