Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Душе народа просвештене и добродјетелне, нарави непорочне и чисте: ово је, братијо моја, прави небесни Сион и Христова невјеста, по свидјетелству апостолову: „В и ј е с т е ц е р к о в Б о г а ж и в а!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 3043) — Прут док је млад ваља га савијати. (Вук, бр. 4554) — Што дикла навикла, то невјеста не одвиче (што чоек у младости научи, оно једнако чини). (Вук, бр. 6249) — Добро се прољеће из рана познаје. (Вук, бр.
за крупније промене када он већ зађе у године, односно када прође „критична фаза“ учења („Што дикла навикла, то невјеста не одвиче“, „Стар се Влах потурчити не може“).
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Окреће се болница: коло води Бунило, у шаци му метвица; младожења Хрипавац, невјеста му Грозница; Хитропреља пристиже - подврискује преслица. Окреће се болница.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.
с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.
“Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?
91. Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела. И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што говориш, чоче? да га могу добро осветити, кâ да би га из гроба дигнули! КНЕЗ ЈАНКО Ада ова несрећна невјеста, те се данас уби међу нама, љуће ми је на срце завила но несрећна глава Батрићева.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна, те згодна, одигла десно стегно и на њ наслонила торбицу, набрала обрве, па премеће нешто по торбици; јадница,
На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру; од њиховијех корака стаде топот по дрвеноме мосту, а
„Да“, настави постарији Приморац, „она дјевојка му је кћи; момци су му братанићи; невјеста не знам чија је“. „Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не.
Преврћући се око тобожњег огња, рекох домаћијема: дајте да што заложим, е цркох од глади!... На то, невјеста једна донесе ми у шаци неколико укљеве и колико нокат рметинице, па ће мени: на, брајо, па јеђи сит!...
“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Седи као на иглама. Ситно брашно као пјена. Слажу се као хлеб и сô. Сложни као мед и масло. Стиди се као невјеста измеђ’ ђеверах. Стиснуо се као грошић у кеси. Стоји као страшило. Суво као барут. Тих је и благ као уље.
Добро љето види се спрољећа, Добра нева прве неђељице. Док ђевојка, дур ђевојка; Кад невјеста, баш ни смјеста. Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати.
бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се зову сватови, а ово је невјеста.
Дјевер се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до браде, те је дарују новцима, и од овога свега они послије готове вечеру и часте
Чух да је некаква невјеста родила дијете, но заборавих да ли је мушко али женско, ама рекоше да мени сличи. 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО (На једном зимском
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
види, ништа није могла учинити, док једно јутро несрећом пође јој муж у лов, и залуду затвори врата од камаре ђе му је невјеста спавала; јер царица обазна да је он отишао у лов, те некакијем штапом такне у вратнице те врата једанак бупише на тле.
Препаде се сирота невјеста, скочи у сусрет свекрви, и пане пред њом на гола кољена као да јој се умоли и опроштење иште.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А, дите моје, ту ли си? — вели Кушмељ. — Иве мој! — викну Кривица, одјевена као невјеста. — Ваљен Исус, дијаче! — називају Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра... — Јево пуно наши!
Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
296 КАЛУЂЕР И ДИЈЕТЕ СЕОСКО 297 МЛАДОЖЕЊА И КАЛУЂЕР 298 НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И
Дао бих ја и све краве па и волове манастирске, кад би се могло. НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР Ходила снаха млада са заовом у пазар, па срету једног калуђера те га обје пољубе у руку, а он
пољубе у руку, а он ухвативши невјесту за руку заустави мало, па се почне нешто у вас грохот пут невјесте смијати, а невјеста у шали запјева: Калуђер се грохоће; Јад га нашâ, што хоће!
А он њој отпјева: Невјесте га драже, Да им требник каже. Онда рече му она невјеста: — Душе ми, да сам владика, обривала бих те. А он њој: — А ја, душе ми, да сам ђаво, најприје бих у тебе улетио.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Некако бих ја опет волео да се ти вратиш. Црногорац се љутну. — А што, господине, да це вратим баш ја? Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина! Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање. — Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву.
И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше. Затим приступише к ватри. Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима. —Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој.
А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста. Али која вајда, кад друкчије не може бити? У граду Раде се лако снашао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ходе. Пољски вјетар хлади, Повија густу траву испред људи И јашмак диже са невјеста млади'. Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се цео, Пружио руке за маком што руди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Угледа га танана невјеста; кротко ходи, док до њега приђе, кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару, те ти рониш сузе од
Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану, те је жалим, прегорет не могу“. Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а салићеш и бољу јабуку“.
руке, поведоше у град да уграде; подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; ал' се смије танана невјеста, она мисли да је шале ради.
у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса.
То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама,
“ Љуто је се Туре препануло, пак ми тражи по Удбињи граду те невјести сигура вечеру. Невјеста ми стаде вечерати, свијетли јој Бојичић Алиле...
раскрсница, ђе се до два друма растављају: један иде ка Стамболу граду, други иде у Приморје равно; онда вели лијепа невјеста: „Ну погледај, море хаинине! Познајеш ли штогођ од оружја?
Кад то чуо хајдук Вукосаве, тад хајдука увати грозница; ал’ му вели лијепа невјеста: „А не бој се, драги господаре! Ја сам твоја вјерена љубовца; но опрости оне топузине, е сам млоге ноге осветила“.