Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да Бог да ти вазда овце блејале, козе вречале, волови рикали, пчеле ројиле, а невјесте младе јунаке родиле! (Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с.
(Кнежевић, В. М., 1957, с. 230) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СВАДБИ — Наше сестре и невјесте свуд коло водиле, у колу веселе биле пјевајући и играјући, мушка чеда грлећи, у наручја их носећи до оружја их
Матавуљ, Симо - УСКОК
Међу њима бјеху Гôрде и Киће, лијепе невјесте Маркише Стевова и Пера Пурова. Лијепо је видјети Црногорце и Црногорке како се жустро, гипко, у поворци пењу уз брдо!
Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико. А, с друге стране, већ и невјесте и дјевојке и дјеца понашаху се с њим каогод и с другим млађим браствеником, те се сваки час чуло: „Јанко! наш Јанко!
скоруп одвајати, готовити јело и свршавати све остале домаће послове, јер им је до Малога госпођина дне све у планини. Невјесте често имају и крупнијех брига, јер не мало Црногорчади дође на свијет љети у планини...
Милићевић, Вук - Беспуће
трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па да, с њом би он да оде некуд у ову провлажену ноћ, кроз тамне шуме гдје сабласно стражаре у бијело обучене невјесте, дивље трешње. Је ли се поново зажелио Норд-Америке и хоће ли тамо да поведе своју незнанку?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке,
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке
А ложите крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23.
И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Тако, тако, соколови!“ он ће. „Ама камо ђевојке? камо невјесте?... потрчите који од вас и окупите женскадију!“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе јунаке родиле. Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио! Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели!
Наше сестре и невјесте из дома ходиле а коло водиле, по холу се гиздале, свијем колом њи'але, све оглавља бијела, образа свијетла и гласа
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати с
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет. Међу њима нађе и двије невјесте скоро доведене, које га пољубише у руку. Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
калуђера те га обје пољубе у руку, а он ухвативши невјесту за руку заустави мало, па се почне нешто у вас грохот пут невјесте смијати, а невјеста у шали запјева: Калуђер се грохоће; Јад га нашâ, што хоће!
А он њој отпјева: Невјесте га драже, Да им требник каже. Онда рече му она невјеста: — Душе ми, да сам владика, обривала бих те.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ма кад ми јошт невјесте назначила ниси, Иако ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Често Туре до невјесте до’ди да му рече коња да остави, па му она бесједила млада: „Остави ми коња дебелога, дај му доста зоби и сијена; сигур