Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче. — За мајстором и гора плаче. — Сваки попо у својој књизи вјешт.
— Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче. — За мајстором и гора плаче. — Сваки попо у својој књизи вјешт.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Па како ћеш? упита је преко воље неки из друштва. —Та пустиће ме, неће гледати на мало! —А—ја, види се да си невјешта. Нећеш ти данас кући! —Што велиш, болан? Шалиш ли се? —Вељу ти, неће ти дати биљета, да ти је таман новчић открњен.
— Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни? —Јесу тсподари им... Видио сам једном те један и удари једнога невјешта... А мени зачудо, као мислим: какав је то војник кад се пушта тући?
Она се чини невјешта и мирно чека. А море јаче у хриди удара, и из отворенога продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини
Чувши жена да неко долази, окрете се. Па, спазивши парона Зорза, учини се невјешта и прослиједи мољењем... Он, нашавши се код ње, осјети се лакшим: не мори га сумња ни оно неодређено...
Ћипико, Иво - Пауци
—Уђи! —А што? — учини се цура невјешта. —Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући!
Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: — Још данас и сутра!... Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: — Дошла сам походити мртве... Младић ућута.
— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. — Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. — Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!...
на врата. У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату. Обрадује се и униђе. Она га кришом погледа, и, к'о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели. — Лако је вама! — рече шаљиво женама.
— Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед. Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. — Добра вам ноћ!