Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су донели традиције негдашње Србије, одрасли у сенци њених цркава, манастира и градова. Под узајамним утицајима ових досељеника и старога
Ова се промена подудара са линијом која пролази готово средином негдашње Црне Горе: преко преседли Ветерника, Зетине долине и седла Повије јужно од Никшића.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био. Не може, већ је све прошло. Па како ће сад Шамика живети?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ти? Да је негдашње среће, ти би се звао Дорат, Путаљ или тако некако, а не Ураган. Ураган — као да си нека цркнута дртина!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
остао стално настањен и обављао такав исти посао, још се живо сећао доласка немачког брода и препричавао нам своје негдашње доживљаје са учасницима те немачке експедиције из времена кад је он још био младић.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу. И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да
А ја бих хтео да у старе дане Поновим чедност младићку, и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу..
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Очекивао сам да ћу у заптивеним, непровјетреним просторијама наћи заробљено оно негдашње вријеме гдје сањиво лебди под испуцалим плафонима излучујући непресушно из себе црвоточни прашуљак вјечности и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе негдашње Црни је ђаво био виновник!... ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!...
Ћипико, Иво - Пауци
Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... Не будали! Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза... А такова нема, већ у питомоме приморју...
чисто је било неугодно што дође, јер, он неко доба иза болести није могао да поднесе оштри воњ што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице и, гледајући њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога