Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А наше две стране Душе осећаху, ипак, кô у тами: Кипе две-три сузе још неисплакане. И негдашњег срца, никад неречена, Притајена, тамна, реч хтеде потећи...
Кад је у улици тог града срела једног странца, познаде у њему свог првог љубавника из негдашњег свог краљевства. Он је још носио на свом палцу њен тешки прстен.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Него тражимо другу! ВИИ Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери. Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присан друг, заједно су били калфе.
У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Каквог су порекла Старовласи? Неке породице су ту од старине, али је већина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака, из Црне Горе и Херцеговине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича. С докрајченим даном погасио се и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На острву је и она наишла на подивљала говеда, размножен и подивљали чопор напуштен од једнога негдашњег креолског насељеника, који се био одселио на острво Реинион.
Од великог негдашњег језера постао је и проширио се у огромним размерама данашњи Атлантски океан. Са таквом хипотезом, Вегенер објашњава
оној чудној области Атлантског океана што носи назив Саргаско море, добро познатог онима што путују тим правцем, негдашњег страшила за морепловце.
и чаробна панорама простире пред вашим очима кад, лагано се померајући, пролазите поред прастарог скелета великог негдашњег једрењака, покривеног најразноврснијим шкољкама, у чијој се сенци крије мноштво свакојаких риба које ту у заседи
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру утиснута срма чиста, А оквир је рез'о уметник
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук! Готово читав живот био је „у знаку вука”! А ко још данас мисли на вука?