Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће. Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних прилика) да улове младога клирика Ћиру.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Универзалне творевине постајале су све ређе и ређе; из негдашњих великих целина почеле су се издвајати гране и жанрови. У тренутку кад се довршавала моћна експлозија класичног епа,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Побједничка вода утишала се над родним крајем, над циком и виком дјетињства, над грајом негдашњих јутара. Јуриша она својим миром и на срце дошљака. — Путниче, немаш више с ким разговарати, немаш коме отићи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја
се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Људски скелети, котве бродова, топови и њихови меци, расуто злато негдашњих потопљених шпанских галиона, све то плива на разним висинама изнад морског дна.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана. Како ми мис̓о беше свежа И пркоснога пуна врења, Што се захвата као мрежа И скамењене норме мења!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Срески је ветеринар, наиђе каткад овамо. Имат ћеш прилике да га видиш. — А што је с Петром? Он је један од негдашњих кога се најчешће сјетим. Чудно како се с временом модифицирају наши унутрашњи односи!