Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку... Не знаш ти, пријатељу мој, какве су то муке, и недао-бог да сазнаш. У себи осећаш, и тачно знаш, да радиш и напредујеш, а у друштву се не мичеш с места на којем си почео...