Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту улазе и досадне поучне књиге и производи најчистије песничке маште, неуки и недаровити записи и високи домети игре духа, трговачки издавачки подухвати и зналачка прилагођавања, дела која су писана за
(1863—1944), Јаша Продановић (1867—1948) и сви они критичари који су осетили да с дечјом књижевношћу што је пишу недаровити писци, педагози и чиновници, нешто није у реду.
Пошто су увидели да дечја књига не поштује многе захтеве „праве” књижевности, недаровити педагошки писци су се понадали да ће преко ње моћи да протуре своје важне поуке и поруке, и у том су настојању редовно
уметнику какав је био Толстој ( 1828—1910), у Кројцеровој сонати на пример, па се не треба чудити што, вођени њоме, недаровити дечји писци западају у немоћ.
Најпре су јој, код нас, прибегли Змајеви епигони, недаровити, сасвим бледи стихоклепци, који су је схватили као средство за забављање и васпитавање деце.
Намножили су се недаровити писци који су слободна формална ограничења изворних стваралаца претворили у неку врсту конвенције.
Познато је да су се на Змаја најрадије угледали недаровити ствараоци, опонашајући његов поучни смер. Али и у васпитности, Змај је надмоћан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Колико је песма могла бити популарна, сведочи можда и ситан податак да је неки недаровити Б. И. П. Б. штампао у Подунавци 1844, 173а, песмицу Зумбул-момче, карамфил-девојче у којој иначе једино наслов подсећа