Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете своје име може добити по дану у који се родило (нпр. ако је рођено у недељу добије име Недељко; на Ђурђевдан, Ђура или Ђорђе; на Спасовдан, Спасоје итд.). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила. Прва чета, њу води Недељко, Другу чету води силан Вељко, Трећу води Подгорица Рајко, А четврту Косовићу Влајко, А пред петом ту ми видиш
Гојко, Рајко, Милета, Недељко, И још Влајко и тај силан Вељко Са Турцима де се удесише, Удрише им, љуто и избише. Бог Србиње погледао с неба.
је лепо и красно и добро, Ал' на другу ајде страну, побро, Да видимо што нам ради Вељко, Да л' добија, да л' губи Недељко? Силан Вељко, ватра жеравица, Свак' му момак љута убојица, Ал је ево љуту гују нашâ: С њим се бије они Раман-паша.
Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ... Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на
Викне л' Халил на Турке јуначки, Иду боме Срби позадачки, Кад Недељко викне на Србове, Опет Турци иду на трагове; Сад је тако, а сад је онако, Али другда сасвим је инако.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
одједном, напречац, као да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали: — Море, Анице чујем, ето, Недељко ’арно се оправио. Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун.
— И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину: — За Иту — нећу! А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.
једном већ грљена, милована. А да је он као сваки, муж, обичан, као тај Недељко, али ово је Ита. А друго је Ита, а друго је муж. А Ита је, Ита... Ех! И понекад би Аница падала, подавала се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутим, стајаћа имена по правилу пријатно звуче: Недељко (прота), Мара или Јања (крчмарица), Ружица (црква или жена), Павле, Јован, Златија, Хајкуна, Јелица, Анђелија.
коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене канџије, ударају протопоп-Недељка: „Брже хајде, протопоп-Недељко, брже хајде на Косово равно, да ти кажеш на коме је царство; ти си св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у
“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се на коме је
Тако су се они узмакнули. А кад закон божји савршише, изљегоше пред бијелу цркву; тад говори протопоп Недељко: „Ђецо моја, четири чауша, ја сам св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, ал' га нисам питао за царство, већ
Све што је било писано, њима је изгледало написано одвећ ситним словима.“ Недељко је стајаће име за старца. Док у цркви закон савришмо, тј. док се одслужи служба. Кол’ко Марко тежио на правду, тј.