Ћипико, Иво - Пауци
Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. — Чекај! Е, да! Свуци обућу, па онда 'ајде!... Нима ни недиљу дан' да сам ти их да... — Свући ћу, кад хоћете... Ма знам ја што је'... Да су липа вримена, не би ви мене гонили!
— Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. — Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо. Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.
— Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. — Зашто? Зар се на ме љутиш? Реци! — Не љутим, ма... — Што? . — У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. — Не говорим ти ништа зла ... — Смућујете ме... Грих је и мислити!