Употреба речи недић у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ови су терали донде, докле и̓ нису Милић Кедић и Недић Мијаило са својом војском сусрели; пак ови уморни вратили се, а Кедић отера до соколске нахије, док Гача и поп Мића из

Ја онај час по̓итам с топом и осванем код њега у Ваљеву. Путујући ону ноћ, видим ждраку што је Недић сав Петрц попалио.

Кад види Хаџи-бег ватру иза леђа а војску пред собом, он остави шанац у Братачићу и побегне натраг на Рожањ. Недић, попаливши Петрц где Турци побегоше, удари на стражње и доста и̓ побије и пљачке и коња узме.

стукнут натраг, писао је и послао свога момка, да одма с војском дође, а да остане Грбовић Милован, и Кедић Милић и Недић, да чуВају, да се не би Хаџи-бег повратио к Ваљеву или пошао на Шабац, нама за леђа.) Сад у Бељину у логору преданимо.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³⁶ Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 356; уп. и Недић, В., Антологија народних лирских песама, СКЗ, Београд 1977, с. 146. ³⁷ Уп. Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, с.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Суштинске одлике дечје песме критичари су углавном заобилазили, невољни или неспособни да се у њих удубе. Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.

Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме. Недић, иначе, пориче Змајеву озбиљну поезију, износећи аргументе којима се не може порећи свака основаност.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА

Између осталих тако су почели своју књижевну каријеру и два доцнија конзервативна писца, Лаза К. Лазаревић и Љубомир Недић.

и до данас излази.99 Српски преглед кренуо је 1895. др Љубомир Недић; лист је излазио само годину дана, био је готово искључиво књижеван и имао је конзервативно обележје.

човека који су на њега имали велики утицај, његов ујак Јован Ђорђевић, професор историје на Великој школи, и Љубомир Недић, који га је увео у књижевност.

Његове заслуге остају несумњиве у стварању историје књижевности и књижевне критике српске. ЉУБОМИР НЕДИЋ ЖИВОТ. — Родио се 25. априла 1858. у Београду. Ту је свршио основну школу и гимназију.

Том својом слободом и одрешитошћу Недић се одликовао у оном времену када су у српској књижевној критици владала општа места и када се из наивнога патриотизма

српских критичара, »природној критици« Светислава Вуловића и утилитарној и публицистичкој критици Светозара Марковића, Недић је изишао са новим схватањима природе и задатака књижевне критике.

У томе послу Недић се служио строгим логичарским методом, упрошћавајући човека у писцу, сводећи га на две или три главне духовне особине.

У примени тих својих књижевних идеја Недић је био прек, одсечан, ауторитативан; претерано уверен у тачност својих схватања, радо је играо улогу књижевног

И он је о лепој књижевности писао са логичарском строгошћу, хладноћом и сувоћом. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Љубомир Недић је био једна од најзначајнијих и најоригиналнијих појава у књижевности свога времена.

ЦАР Поред књижевних критичара који су се бавили српском књижевношћу, као што су били Светислав Вуловић и Љубомир Недић, било их је који су се бавили и страним књижевностима, који су у књижевно писаним расправама представљали српској

Чудном случајношћу у првим годинама XX века умиру многи српски књижевни радници: 1901. Јован Илић, 1902. Љубомир Недић, 1904. Змај Јован Јовановић, 1905. Божидар Кнежевић и Јанко Веселиновић, 1906. Стеван Сремац, 1907.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Доиста се мирнодопско васпитање и ратна стварност огромно разликују. Око подне прође пуковник Недић и нареди ми, да му се у 4 сах. по подне јавим у шанцу.

Али то је питање за мене остало тајна. Сумњам да су и позване личности у штабу знале што више од мене. Пуковник Недић, командант наше дивизије, није много разбирао о томе, шта има пред собом.

Непријатељ се још упорно држао на ивици вароши. Борба је, осим тога бивала све жешћа. Пуковник Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине,

Док је батерија јурила поред нас; пуковник Недић спази проту Комненовића, коме јутрос беше саопштена наредба да се не сме удаљавати од дивизијског штаба.

Наше место није у стрељачком строју. Пуковник Недић га погледа и махинално рече: — А? Нико не одговори. Сви смо ћутали. Паљба је била све бржа.

Кад прођосмо поред џамије, пуковник Недић нареди да се поруши. Око подне дивизијски штаб је избио на јужну ивицу Феризовића.

Ту стадосмо. Пуковник Недић сјаха, и спазивши потпуковника Васића, приђе к њему и викну: — Шта је, Душане, ако бога знаш?

— Који је то? — плану пуковник Недић. — Молим Вас, или он из пука или ја; обојица не можемо бити у истом пуку. — Ама који је то? — грми пуковник Недић.

— Молим Вас, или он из пука или ја; обојица не можемо бити у истом пуку. — Ама који је то? — грми пуковник Недић. — То је мајор Илија Петровић, — одговори одсечно потпуковник Васић.

Он виде да је сваки отпор бесмислен, и очекиваше пуковника Недића као што осуђеник очекује смртну казну. Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући на мајора Илију Петровића речи, које се не могу

Мајор је тога тренутка био морално стрељан... — Идите — рече најзад пуковник Недић, потпуковнику Васићу — идите господине потпуковниче тј.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

О томе смо сазнали када је, 1975. године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама,

18 Нешто више појединости доцније су дали Живомир Младеновић и Владан Недић у Академијином издању Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића. Књига прва.

Али ништа у народној лирици, као што је истицао Владан Недић, није стално, него је све подложно промени, све се мења.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

163). Први пут објавио др Владан Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959, ИВ—2, 415—24

стр. 421). О песми В. Недић казује ово: „Знамо њену најближу предисторију. Ранивши у тренутку мрачне свести некога учитеља цртања, Мркаљ је био

То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164). И ову песму је први објавио др В. Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959, ИВ—2, 422—3;

Поводом ове песме В. Недић вели да је она „сонет жени горњокарловачког пароха која је жалила... удес” песников. У вези са неким не сасвим јасним

удес” песников. У вези са неким не сасвим јасним стиховима ове и још неких других, последњих песама С. Мркаља В. Недић пише: „На гдекоји неразговетни стих... последњих песама пала је тренутна тама Мркаљеве свести.

” — Да је Сако хипокористикон песникова имена љубазно ме је обавестио др В. Недић; Вук је то забележио у своме Рјечнику већ 1818. год СТАРАЦ (стр. 165).

4) Две дивне песме Саве Мркаља, украс овој Антологији и српској поезији свога времена, нашао је и објавио др Владан Недић тек год. 1959.

др Никола Радојчић из Београда; др Марко Малетин, пензионисани управник државне архиве у Новом Саду; др Владан Недић, доцент Универзитета из Београда; Миле Клопчич, књижевник из Љубљане; др Павел Калан, доцент Универзитета из Љубљане;

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Већ је Љубомир Недић (1858-1902), кога с правом можемо сматрати претечом унутрашњег тумачења књижевности, подвргао 1893.

Сасвим супротно од тога, Недић на примеру Илићеве лирике истиче он, није обично, него је то "осећање за Лепо"; песничка емоција по својој је природи

Оно што је Недић покушао али није остварио, оствариће од њега млађи критичар Богдан Поповић (1864-1944). Он ће 1901. у Београду

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности